Кажу да видимо ко су нам прави пријатељи тек када нас снађе нека невоља, а Србију у историји невоља није заобилазила. Један од таквих пријатеља је Аријус ван Тинховен, холандски лекар, који је био ту када нам је био потребан.

Аријус Ван Тинховен

Када су се балканске земље дрзнуле да се ослободе од вишевековног окупатора 1912. године, ратни вихор није заобишао ни Србију. Тек свршени студент медицине, Аријус ван Тинховен (26) је чуо да се на Балкану звецка оружјем и одлучио да своје тек стечено знање употреби у пракси, тамо где је најпотребнији. Иако Црвени крст Холандије није планирао да обезбеди амбулантну службу за Србију, Аријус је успео да прикупи новац од угледних људи и уз пратњу два медицинска радника крене пут Балкана. Српска влада финансирала је, потом, долазак још два медицинска радника, а за њима су дошла три хуманитарца да понуде своје услуге доктору Ван Тинховену. Више средстава прикупљено је захваљујући предавањима, која је у Холандији одржао Др Крамер, а холандски Црвени крст је потом одржао добротворну манифестацију, на којој је сакупљен новац за набавку рендген апарата.

Аријус ван Тинховен у Србији

Млади холандски лекар отворио је привремену болницу у Београду, у великој згради средње школе. Сам је направио салу за операције, а највећи број операција састојао се из вађења метака из тела рањеника. Њих је било око две стотине, највише из Куманова и Прилепа, одакле су долазили са промрзлим стопалима.

Своје прве дане у Србији, Аријус ван Тинховен провео је у хотелу „Гранд“. Убрзо му је стигла помоћ жена, које су му обезбедиле собу са новим намештајем, у кругу болнице. Холанђанин је касније у амбуланту почео да прима и турске пацијенте, а о квалитету неге писала је и страна штампа.

После пада Једрена, 1913. године, Ван Тинховен је, на молбу српске владе, отворио велику болницу за рањене. Њему је у томе помогао Др Ван Хамел, који се особљу придружио раније, исте године. За потребе болнице, стављено је на располагање постројење једне шећеране, која се налазила недалеко од Београда. Ван Тинховен је поставио услов да особље из Холадније дође у Србију о трошку Црвеног крста Србије.

Поновни немири на Балкану

Само што је рат завршен и Аријус се вратио у Холандију, у Србији су избила нова непријатељства. Бугари су преко ноћи, без претходне објаве рата, напали Србију и тиме је почео Други балкански рат. На позив српске владе, доктор Ван Тинховен се вратио у Србију. Са њим је у Београд стигла и медицинска сестра Де Хроте и они су исте вечери очистили и отворили болницу. Убрзо са фронта пристижу први рањеници, њих 230, а у наредних 36 сати се непрекидно оперисало. У исто време, Ван Тинховенов отац и још неколицина угледних људи оснивају „Балкански комитет“ и прикупљају новчана средства за лечење рањеника.

Потписивањем Букурештанског мира 31. јула 1913. године, завршен је Други балкански рат и број рањеника је опао. У септембру је све било спремно за Ван Тинховенов повратак у Холандију, а при одласку је за амбуланту организована велика гозба у Гранд хотелу, где је Аријус ван Тинховен проглашен за почасног грађанина Ваљева. По повратку у Холандију, у његово име су поново организоване свечаности јер је „прославио холандско име“ у Србији.

Први светски рат

Аријус је наставио да се усавршава у Берлину, где је у марту 1914. одржао предавање о својим искуствима. Вести о рату доводе га поново у Србију, где је постао шеф хирургије у Војној болници у Ваљеву. У јесен 1914. постаје, на захтев српске војске, члан комисије која је истраживала аустроугарске ратне злочине на територији западне Србије. У својим дневницима и фото-албумима, који су касније обједињени и објављени у Холандији, оставио је записе о стотинама почињених злочина, силовања, убистава и сакаћења српског народа већ у првим недељама рата. Неутралност, коју је за потребе холандских новина морао да одржи у својим званичним текстовима, могао је да занемари у приватним дневницима.

„Сада, када ова сећања нису више намењена неутралним новинама, на више места сам се оштро изразио о окрутностима почињеним од стране аустроугарских трупа. Не једног, или два зликовца, већ и власти, која је своје војнике опремила експлозивним мецима“.

Као лекар, био је запрепашћен степеном рањавања које су ови меци проузроковали, и темељно је документовао повреде које су српски војници и цивили претрпели.

Ван Тинховен је због напретка аустроугарске војске био принуђен да са својим сарадницима евакуише болницу у Ваљеву. После повлачења непријатеља, вратио се и једва успевао да прими прилив рањеника и избеглица. У зиму 1915. оболева од тифуса и због изузетно лошег здравственог стања, бива пребачен у Холандију. Српској војсци је после тога наставио да помаже у служби Црвеног крста у Француској, Италији и на крају Албанији, где се у Драчу поново срео са српском војском и избеглицама.

Заоставштина

Доктору Ван Тинховену је 1916. година донела задовољство на приватном плану. Он се оженио својом сарадницом Јакобом де Хроте, с којом је изродио четворо деце. Породица Ван Тинховен живот је провела службујући по Венецуели и САД, а у Холандију су се вратили у старости. Обоје су преминули 1965. године – Јакоба 26. априла, а Аријус 8. септембра.

Аријус ван Тинховен носилац је ордена Светог Саве четвртог реда и ордена Црвеног крста Србије. Ова признања уручио му је лично српски краљ, а у Холандији је 1914. одликован чином официра у Реду Орански Насау.

Унуци породице Ван Тинховен поклонили су Холандској краљевској библиотеци у Хагу албуме фотографија и дневнике овог лекара, фотографа и хуманисте.

Почетком 2017. године, у Ваљеву је одржана премијера филма „Др Аријус ван Тинховен, ваљевски Холанђанин“. Аутор филма је ваљевски новинар Слободан Раковић, који такође потписује филм „Ваљевска болница 1914 – 1915“.

У Београду од 2006. године постоји Центар за научну и културну сарадњу Србије и земаља низоземског говорног подручја, који је у чaст овом изузетном човеку, понео име „Аријус“.ж

Преузето са интернет презентације:http://hronograf.net, датум преузимања: 10.02.2019.