Поставља се питање које смо… у неколико махова додирнули: шта је држава и како мора бити организована да би могла преузети улогу, која јој је намењена схватањима националнога социјализма. За национални социјализам држава није производ друштвенога уговора, нити случајни резултат силе, нити инструменат владајуће класе. Она је нужна, неопходна организациона форма народне целине. На*родна целина и њена неминовност чине основу, са које полази схватање о држави. Ова је целина аморфна. Она је, додуше, жив организам са својом сопственом духовном садржином. Али тај организам нема могућности изражавања, нема могућности да манифестује своју вољу. Отуда се он политички организује у држави и преноси на државу дужност да она ту вољу изрази. Примарно је народна целина. Држава је само организациони облик. Народна целина је вечита. Држава је временски дата форма, која је под извесним околностима најпогоднија да изрази вољу народне целине. Утолико, што је она израз народне целине, она је важна и оправдана. Њена неопходност проистиче из неопходности да се право целине према појединцима заиста може и остварити. Држава је та, која има да гарантује народној целини да ће њен интерес бити заштићен од егоизма појединаца. Отуда је неопходно да држава има пун ауторитет према свим својим држављанима. Из овога схватања никао је и принцип вођства, који је национални социјализам спровео у свима облицима друштвеног живота. У вођењу државом овај се принцип изражава на тај начин, што народна целина плебисцитом даје поверење једној јединој личности. Власт те личности је неограничена, јер је власт народне целине према себи самој неограничена. Свакој појединој целини у органскоме склопу потребна је глава, како у породици, предузећу и осталим организационим формама, тако и у држави. Вођа државе је одговорни управљач, коме је цео државни апарат само помоћно средство ради помагања у раду за старање око народне целине. Национални социјализам, према томе, даје своме ауторитативноме режиму у ствари демократска обележја. Државна власт није од Бога дата. Она не црпе своју снагу ни из физичке надмоћности једне класе или категорије у друштву. Она је, додуше, диктатура. Али то је диктатура целога народа, диктатура народне целине према појединцу. Ту диктатуру, ту апсолутну власт, врши у име целине Вођа, који се ослања на неограничено поверење њено, а којој је и апсолутно одговоран. Смерови, у којима ће он вршити своју власт, зацртани су интересом народа, схваћеног као целински организам. Уместо империјалистичке полазне основе римскога права ,salus rei publicae suprema lex esto“, где се дакле интерес власти, државе ставља на прво место, национално социјалистично схватање поставља тезу да је добро народне целине врховни закон. Држава је само старалац, који има и да бди над тим правилом. Из ових двеју начела, — примата народне целине над свим осталим чиниоцима и принципа одговорнога вођства, — произлазе сва учења о национално-социјалистичкој држави. Но из њих проистиче и основа, са које се може разумети и решавати питање односа између народа, државе и привреде.
