Др. Милан Пешић „ГОСПОДАРИ РАТА“

Амерички конгресмен Оскар Келовеј обавештава Конгрес да је ЈП Морган Ротшилдов пулен који је преузело контролу над америчком медијском индустријом. Он каже: “У марту, 1915, ЈП Морган окупилља 12 водећих људи из индустрије челика, бродоградње и барута и уз њихову помоћ запошљава најутицајније новинаре из најутицајнијих новина у Сједињеним Државама у довољном броју да преко њих генерално контролише политику у дневној штампи. Нашли су да је потребно само да купи контролу над 25 највећих новинских кућа. Плаћен сваког месеца, уредник свако новинско издање надгледа и мења или исправља информације од виталног значаја интересима Ротшилда “.

1919: у јануару, ашкенази jевреји Карл Либнехт и Роза Луксембург су убијени у покушају да изведу још један од  Ротшилда финансиран комунистички преврат, овај пут у Берлину, Немачка.

Версајскоa Конференција се одржава да одлучи колике репарације Немци треба да плате победницима Првог Светског Рата. Делегација 117 циониста на челу са ашкенази јеврејем Бернардом Барухом излаже предмет обећања Палестине за њих и овом тренутку су немци схватили зашто се Америка окренула против њих и под чијим утицајем.

Немци су схватили издају од стране циониста када су Ротшилди направили свој договор са Британијом за Палестину у замену за увођење Америке у рат. До тада, Немачка је била најпријатељскија земља на свету према јеврејима а немачки Едикт Еманципације из 1822. г. гарантовао је јеврејима у Немачкој сва грађанска права која су уживали немци. Немачка је била једина земља у Европи која није ставила никаква ограничења на јевреје, чак им је дала уточиште када су морали да беже из Русије након њиховог првог неуспелог покушаја комунистичког удара тамо 1905. г.

Штавише, Ротшилди су одржали своју страну договора да се проспе крв милиона невиних и као резултат тога, Палестина је потврђена као јеврејска домовина и њена предаја Ротшилдима се изводи кроз одлуку да Палестина остане под контролом Британијe зато што Ротшилди контролишу Британију. У то време мање од једног процента становништва Палестине било је јеврејско. Занимљиво, домаћин Версајске

Конференције био је барон Едмонд де Ротшилд.

29. марта лондонски Тајмс извештава о бољшевицима у Русији:

“Један од занимљивих карактеристика бољшевичког покрета је висок проценат неруских елемената међу њеним лидерима. Од двадесет или тридесет комесари, или лидера, који чине централни машинерију бољшевичког покрета, не мање од 75% су били јевреји.”

Ротшилди су мрзели и до данас мрзе Русе више но било који народ на земљи из више разлога: прво, зато што су им збрисали хазарско царство 3. јула 946. године, друго јер им нису дозволили формирање централне банке у својој царевини, треће, минирали су им пројекат бечког Конгреса, четврто, подржали су антиротшилдовског Линколна у америчком грађанском рату и тиме одложили стварање централне банке САД за барем пола века и пето и најважније, Русија је била светски стожер начистијег истинског Хришћанства, највећег непријатеља сатанизма и сатаноглобализације.  Стога су Ротшилди организовали групу јеврејских шпијуна и послали их у Русију да изазову револуцију у корист “обичног човека” што је у ствари било преузимање Русије од стране Ротшилдом контролисане сатанистичке елите.

Ови јеврејски шпијуни су, по старој преварантској ашкенази традицији, узимали руска имена, на пример Троцки је био члан прве групе и његово првобитно презиме било је Бронштајн. Ове групе бејаше послата у различите области широм Русије да изазове нереде и побуне.

Џуиш Пост Интернашнал Едишн од 24. јануара 1991. потврђује да је Владимир Лењин био јеврејин и оставио je следећу забелешку:

“Успостављање централне банке је 90% посла комунизирања нације.”

Ови јеврејски, од Ротшилда финансирани бољшевици ће извести највећи погром истинских хришћана у људској историји убијањем више од 60 милиона Руса и рушењем више од 10000 манастира и више од 56000 цркви. Александар Солжењицин у свом делу “Архипелаг Гулаг” том 2, потврђује да су ционистички јевреји створили и управљали организацијом совјетских концентрационих логора.

На страни 79 ове књиге Солжењицин наводи и имена администратора ове највеће машинерије за убијање у историји света: Арон Солтс, Јаков Рапопорт, Лазар Коган, Матвеи Берман, Хенрих Јагода и Нафтали Френкел. Свих шест су ционистички јевреји. У 1970 Солжењицин је добио Нобелову награду за мир и за књижевност.

НМ Ротшилд & Санс преузима дневне корекције светских цена злата у својој канцеларији у Лондону, свакога дана у 11.00 часова, у истој просторији до 2004. године.

“Од дана лидера Илумината Вајсхаупта, до оних Карла Маркса све до Троцког, ова светска завера је све јача. А сада напокон ова банда изванредних личности из подземља великих градова Европе и Америке је зграбила руски народ за косу и постала неприкосновени господар тог огромног царства.”

Формирање ЦФР (CFR) је договорено на састанку 30. маја 1919 у хотелу Мажестик у Паризу, Француска.

Шиф је извршавао наређења која је требало да испуни пре своје смрти 1920. и формира организацију у Америци (CFR) која је потребна да би се подешавали избори политичара по жељама Ротшилда.

1921: по наређењу Јакоба Шифа основан је Савет за међународне односе (CFR) од стране ашкенази јевреја Бернарда Баруха и пуковника Едварда Мандел Хaуса.

Чланство ЦФР у почетку је било око 1.000 људи у Сједињеним Државама; у oво чланство cу укључене главе готово сваког индустријског царства у Америци, сви међународни банкари амерички базирани и шефови свих невладиних и неопорезиваних организација; у суштини сви они људи који би обезбедили капитал потребан за свакога ко жели да се кандидује за Конгрес, Сенат или Председништво.

Први задатак ЦФР био је да преузме контролу над штампом. Овај задатак је дат Џон Д. Рокфелеру који је поставио низ националних новинских магазина као што су Life и Time. Он је финансирао Семјуела Њухауса да купе и успостави ланац новинских кућа широм земље, а такође и Јуџин Мејер који ће купити многе часописе као што су Вашингтон Пост, Њузвик, Ant Weekly …

Задатак контроле радија, телевизије и филмске индустрије је подељен између међународних банкара из Кун Леб, Голдман Сакс, Варбурга и Лемана.

1925: јеврејска енциклопедија од ове године наводи да cу ашкенази јевреји (који представљају око 90% од такозваног светског јеврејства) такозвани непријатељ Јевреја (такође познат као Едом, погледајте Генесис 36: 1), a сада у ствари представља јеврејску расу и на страни 42 тома В наводи се:

“Едом је у модерном јеврејству”.у суштини говорећи да су ови ашкенази јевреји, који представљају 90% од тзв јеврејске популације, заправо пагани или Гоја.

1926: НМ Ротшилд & Санс рефинансира подземне електро железнице у власништву Лондон Лтд која већинским акцијама има контролу целог лондонског транспортног система.

Морис де Ротшилд добија сина Едмонда де Ротшилд.

1929: Ротшилди рушe економију САД смањењем прилива  новца.

1930: Прва Ротшилдова Светска банка, “Банка за међународна поравнања” (БИС) је основана у Базелу, Швајцарска. на истом месту као где је 33 године раније одржан први Светски Конгрес Циониста.

1933: 30. јануара, Адолф Хитлер постаје канцелар Немачке. Он гони јевреје, од којих су многи комунисти, са владајућих позиција у Немачкој.

Као резултат тога, у јулу, Јевреји одржавају Светску Конференцију у Амстердаму током које захтевају да Хитлер врати сваког јевреја на своју бившу позицију.

Хитлер одбија и као резултат тога, Семјуел Унтермајер, ашкенази јевреј који је уцењивао председника Вилсона, а сада шеф америчке делегације и председник целе Конференције, по повратку у САД држи говор на радију који је објављен и у Њујорк Тајмсу у понедељак, 7. августа, 1933:

“… Јевреји су аристократе света … Наша кампања је … економски бојкот све немачких робе, испорука и услуга … Оно што ми предлажемо … је уместо кривичног гоњења чисто одбрамбени економски бојкот који ће поткопати Хитлеров режим и научити памети немачки народ уништавањем њиховог извоза од кога зависи само њихово постојање … Свако од вас, јеврејин и грк подједнако … мора да одбије да сарађује са било трговцем или власником продавнице ако продаје производе из Немачке или производе пристигле немачким бродовима или другим немачким транспортом.”

Како две трећине хране Немачка мора да увози, а може се увозити само из средстава добијених извозом, ако Немачка не може да извози, две трећине немачког становништва ће гладовати.

Као резултат овог бојкота јевреји широм Америке протестовали су испред и/или оштећивали било продавнице у којој би пронашли немачке производе због чега су продавци морали да бацају те производе да би избегли проблеме.

Када су ефекти овог бојкота почела да се осећају у Немачкој, немци, који су демонстрирали ненасиље према jеврејима у овом тренутку, једноставно су почели да бојкотују јеврејске продавнице на исти начин на који су jевреји бојкотовали продавнице немачких производа у Америци.

Ротшилд финансира ИБМ, снабдева нацисте машинама за производњу бушених картица да помогне организовање и управљање иницијалне идентификације и социјалног протеривања jевреја, одузимања њихове имовине и њихово истребљење.

Дана 16. новембра, председник Рузвелт признаје ционистички режим Стаљина у Русији без консултација са Конгресом и 8.000 Украјинаца маршира у знак протеста у Њујорку.

Исте године, председник Рузвелт, рођен од мајке jеврејке, дакле задовољавајући ашкенази правила као јевреј, наређује да свевидеће око треба ставити на све нове новчанице заједно са слоганом “Новус Ордо Секулорум.” Ово је латински за “нови вековни поредак.”

1934: Закони тајности швајцарских банака су реформисани и постаје кривично које резултира затвором за било ког запосленог у банци да изда банкарске тајне. То је све било припрема за Ротшилдом пројектовани Други Светски Рат у коме ће они, као и обично, финансирати обе стране.

Умире Едмонд де Ротшилд.

1936: Поводом јачања Антисемитизма у Немачкој, Самуел Ландман (у то време, секретар Светске Ционистичке Организације) у својој књизи из 1936.г;: “Велика Британија, Јевреји, и Палестина” наводи о  уласку Сједињених Држава у Светски Рат: “Чињеница је да је јеврејска помоћ која је гурнула САД у рат на страну савезника заснована у великој мери на јачању антисемитизма у нацистичком програму.”

1938: 7. новембра, јевреј Хершел Гринспен убија Ернста вон Рата, нижег службеника у немачкој амбасади у Паризу. Као резултат овог немачко непријатељство према јеврејима у Немачкој прераста у физичко насиље.

Аустријска банкарска кућа Ротшилда у Бечу, S. M. von Rothschild und Söhnе, се затвара након нацистичке окупације Аустрије.

1939: И.Г. Фарбен, водећи произвођач хемикалија у свету и највећи немачки произвођач челика, драматично повећава своју производњу коју готово искључиво користи да наоружа Немачку за Други Светски Рат. Ова компанија је под контролом Ротшилда. Фарбен је створио смртоносни гасЦиклон Б који је коришћен за истребљење Јевреја (!?).

1. септембра 1939. Други Светски Рат почиње Немачком инвазијом Пољске уз пропаганду “растуће опасности од комунистичког Совјетског Савеза који прети да обришие све хришћане са мапе Европе”.

1940: Хансјирген Келер у својој књизи “Унутар Гестапоа”, наводи о Марији Ани Шиклгрубер, баки по оцу Адолфа Хитлера:

“Мала служавка … дошла у Беч и постала кућна служавка … у вили Ротшилд … тако да Хитлеров непознати деда мора да се потражи у овој величанственој кући.”

Ово је подржано од Валтера Лангера у његовој књизи, “Ум Хитлера” у којој каже:

“Адолфов отац, Алоа Хитлер, био ванбрачни син Марије Ане Шиклгрубер која је живела у Бечу у време када је затруднела. У то време је била запослена као службеник у дому барона Ротшилда. Чим је породица открила њену трудноћу враћена је кући … где је рођен Алоа.”

1941: Председник Рузвелт уводи Америку у Други Светски Рат одбивши даљу продају Јапану челика и нафте. Јапан је био у сред рата против Кине и без тог челика и нафте није могао да настави тај рат. Јапан је у потпуности зависио од САД за челик и нафту. Рузвелт је знао да ће ово изазвати Јапанце да нападну Америку, што су касније и урадили у Перл Харбуру.

1942: Прескоту Бушу, оцу будућих америчких председника Џорџа Херберта Вокера и Џорџа, је одузета компанија због Закона о “трговању са непријатељем.”  Он је финансирао Хитлера из Америке, док су амерички војници, као и јевреји, били убијани од стране немачких војника.

Занимљиво је да  Анти Дефамејшн Лиг никада није критиковала било ког од Бушових за то.

1943: 18. фебруара циониста Исаак Гринбаум, шеф Јеврејске Агенције Комитета Спаса, у говору Извршног Савета Циониста каже:

“Ако ме питате, да ли можете да дате из Уједињеног Јеврејског Апела новац за спасавање јевреја, кажем вам не и опет не!”

Он ће рeћи: “Једна крава у Палестини вреди више од свих јевреја у Пољској!”

Ово није изненађујуће, цела идеја ционистичке подршке за клање невиних Јевреја био је да заплаши преживеле у веровању да је њихова једина место сигурности Израел. Како другачије би ционисти могли да обезбеде да јевреји напусте најлепше европске градове у којима живе и да се отселе у пустињу ?!

1944: 6. новембра лорд Моне, британски министар на Блиском истоку је убијен у Каиру од два припадника јеврејске терористичке групе Стерн Ганга, коју предводи будући премијер Израела, Јицак Шамир који је такође одговоран за покушај убиства Харолда МекМајкла, високог комесара британског мандата Палестине те исте године.

Занимљиво је такође још једно успешно убиства ове године представника Уједињених Нација на Блиском истоку, Грофа Фолке Бернадоа који, иако је обезбедио ослобађање 21.000 затвореника из немачких логора током Другог светског рата, је виђен од Исака Шамира и његових терористичких сарадника као анти-циониста.

У Бретон Вудсу, Њу Хемпшир, још две Ротшилдове светске банке су створене: Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка.

1945: Крај Другог светског рата. И.Г. Фарбенове фабрике, наведене као посебан циљ, остају неоштећене у бомбардовањима Немачке. Трибунали одржани на крају Другог светског рата да истражују нацистичке ратне злочине, цензурисали су неке снимљене материјале о помоћи Хитлеру са запада.

Ротшилди prave велики корак ка свом циљу светске доминације, када је другa “Лига народа”, под називом “Уједињене нације”, одобренa овe године.

1946: 22. јула будућi премијер Израела, aшкенази jевреј Давид Бен-Гурион, наређује другoм будућeм премијеру Израела, ашкенази јевреју Менахему Бегину да изврши терористички напад на Кинг Давид хотел у Палестини у покушају да отера Британце из Палестине. Резултат је био 91 жртва, већином цивилна: 28 британаца, 41 арапин, 17 јевреја, и 5 других. Око 45 људи повређено.

Менахем Бегин је на поносно прогласио себе за “оца модерног тероризма.” По броју погинулих у једној терористичкој акцији овај резултат ће бити надмашен преко четрдесет година касније бомбардовањем Пан Ам лета 103 изнад Локербија.

1947: Британци, који су пре Другог светског рата обећали да неће бити више имиграција Јевреја у Палестину у циљу заштите Палестинаца из својих територија како и британских војника, предajу контролу Палестине Уједињеним Нацијама 15. маја, 1948 године. Решеност УН је била да Палестина буде подељена у две државе, једну ционистичку и једну арапску, а Јерусалим да остане као међународна зона отворена све вероисповести.

Уједињене Нације, немајући право да дају арапску имовину никоме а најмање јеврејима који у власништву  држе 6% Палестине у то време, резолуцијом 181 одобравају јеврејима 57% палестинске земље остављајући арапима (који су у то време имали 94%) само 43%.

Комитет за Неамеричке Активности оптужује АДЛигу за злоупотребу информација прикупљених од стране ADL кроз шпијунирање америчких грађана али потпедседница Клара Хофман разрешава АДЛ-а кривице и сумње о комунистичким активностима АДЛ одбацује као “рекла-казала”.

1948: У пролеће ове године, Ротшилди подмићују Хари Трумана (33. председника Сједињених Држава 1945 – 1953) да призна Израел (јеврејске територије у власништву циониста Ротшилда) као суверену државу сумом од $ 2,000,000 коју дају за његову изборну кампању.

Пола сата након проглашења Израела као суверене јеврејске државе у Палестини, председник Труман проглашава Сједињене Државе као први страни народ који то признаје.

Застава Израела је откривена и упркос огромном противљењу амблем на застави је верзија плаве боје Ротшилдовог црвеног хексаграма.

Овo je разбеснело многе јевреје који су знали да је овај хексаграм коришћен у древним магијским религијама као симбол “Молоха” (познат као демон случајних жртви) и занимљиво је да је ово име урезано на тзв. “камену сове” у Бохемиан Гроув а има и назив “Астарот” (описан као Господар благајне пакла).

Хексаграм је такође коришћен каo симбол Сатурна, који је идентификован кроз езотерични назив Сатане. То указује на то да је свако убијен у име Израела заправо жртва Сатани.

Издвојена група јевреја је инсистирала да менору, као најстарији јеврејски симбол треба користити, и истакли да хексаграм уопште није јеврејски симбол, али наравно Ротшилдови ционисти су их ућуткали.

У раним јутарњим часовима 19. априла, 132 јеврејскa терористa из Иргун бандe, коју је предводио будући израелски премијер Менахем Бегин, уз помоћ банде Стерн, предвођене будућим израелским премијером Јицаком Шамиром, брутално масакрирају на спавању више од 200 мушкараца, жена и деце у арапском селу Деир Јасина.

Непосредно након поделе Палестине од Уједињених Нација на независну јеврејску и независну арапску државу 15. маја, Израелци крећу у војни напад на арапе, уз заглушујуће звучнике на својим камионима, вриштећи на арапе да ће их све поклати ако одмах не напусте земљу.

800.000 aрапа cа свежим сећањем на масакр Деир Иасина бежи у паници. Тражили су помоћ од суседних арапских држава, али те државе нису се укључиле свесне да су недорасле најновијој војној техници израелца којом их је снабдевао јеврејски стаљинистички режим из Совјетског Савеза. Након овог напада јевреји преузимају контролу над 78% територије некадашње Палестине.

Палестинцима, од којих су многи хришћани, никада нису плаћена обештећења за домове, имовину и предузећа отета од њих током овог разбојничког јеврејског напада, и ови су људи завршили под шаторима сиротињских избегличких логора.

Барем половина палестинаца у  журби да побегну, оставили су своје крштенице које су израелци пронашли и одмах донели закон да ће само онима који могу да докажу држављанство бити дозвољено да се врате у Израел, тако да око 400.000 палестинаца није се могло вратити уз губитак све своје остављене имовине.

Ашкенази jевреј Давид Бен-Гурион, један од оснивача Израела и његов први премијер, искрено описује ционистичке циљеве у свом дневнику (21 Мај 1948):

“Ахилова пета арапске коалиције је Либан. Муслимaнска превласт у овој земљи је вештачка и може лако бити срушена. Хришћанска држава треба да се постави тамо, са јужном границом на реци Литани.

Ми би потписати споразум о савезу са овом државом. Тако, када се сломи снага арапске легије и бомбардује Аман, могли бисмо да збришемо Транс-Јордан, и након тога Сирија ће пасти. А ако би се и даље Египат усудио да ратује против нас, ми бисмо бомбардовати Порт Саид, Александрију и Каиро. Ми тако треба да завршимо рат и наплатимо дугове Египту, Асирији и Халдеји у име наших предака.”

То симболизује пад комунизма у Русији и резултира почетком масовног егзодуса 700.000 Јевреја из бившег Совјетског Савеза у Израел.

У израелском часопису Хотам (24. новембра 1989), постоји извештај говора који је тада израелски заменик министра иностраних послова, ашкенази јевреј Бинјамин Нетањаху одржао студентима на универзитету Бар Илан у којем он каже:

“Израел треба да експлоатише репресије демонстрација у Кини тако да када је светска пажња усмерена на ту или било коју другу земљу, да спроводи масовна протеривања Арапа са територије.”

У Лондону и Паризу Ротшилди најавили покретање новог ентитета, Ротшилд ГмбХ, у Франкфурту.

Након ирачке инвазије на Кувајт 2. августа, 1990. године, 16. јануара 1991. године Сједињене Државе и Британија започеле ваздушну кампању бомбардовања циљева у Ираку. Дана 24. фебруара кампања грозног ратног злочина је почела и требало је да траје 100 сати до 28. фебруара.

Овај злочин је био покољ 150.000 ирачких војника напалм бомбама. Ирачани су бежали препуним аутопутем од Кувајта до Басре.

Председник Џорџ Херберт Вокер Буш је наредио војним јединицама ваздуха и земље да убијају и све ирачке војникe који се предају а затим су их булдожерима све, неке још увек живе, стрпали у масовне необележене гробнице у пустињи.

Председник Буш је тада наредио прекид непријатељстава. Који је значај овог покоља и због чега је председник Буш прогласио рат тог дана?

Па, био је дан Пурима те године. На овај дан Јевреји славе своју победу над старим Вавилоном, сада заснованим унутар граница Ирака на дан када се јевреји охрабрују на крваве освете против својих непријатеља.

На конференцији групе Билдерберг 6. до 9. јуна ове године у Баден-Бадену, Немачка, Дејвид Рокефелер (Ротшилд) је дао следећу изјаву:

“Захвални смо Вашингтон Посту, Њујорк Тајмсу, Тајм Магазину, и другим великим публикацијама чији директори су присуствовали нашим састанцима и поштовали своја обећања о дискрецији скоро 40 година.

Било би немогуће да развијамо наш план за свет да смо били изложени светлу јавности током тих година.

Али свет је сада више софистициран и спреман да маршира ка светској влади. Изнад-национални суверенитет интелектуалне елите и светских банкара је сигурно бољи од националног ауто-одређивања практикованог у прошлим вековима. ”

1992. у марту, бивши председник Управног одбора Федералне Резерве Пол Вокер А. постао председник Европске банкарске фирме Ј Ротшилд, Волфенсон и Ко.

Стивен Брајен ухваћен у понуди поверљивих докумената Израелу 1978. године, изабран у Одбор про-израелског јеврејског Института за послове националне безбедности, док наставља са радом као плаћени консултант уз безбедносне провере, на извозу “осетљиве” технологије САД.

У “Самсоновој Опцији” Сејмур М. Херш пише:

“Бесправно добијена обавештења су летела тако масовно из ЛАКАМ (тајна израелска обавештајна јединица, хебрејски акроним за научни биро за везу) у израелска обавештајну службу да је уведена посебна шифра под називом ЏАМБО као додатна безбедносниа ознака већине докумената.

Било је стриктно наређено, подсетио је Ари Бен-Менаше да “Све означено ЏАМБО није требало да се расправља са својим америчким колегама.”

Вол Стрит Журнал пише да су израелски агенти наводно покушали да украду тајни систем шпијунске камере Рекон Оптикал Инк.

16. септембра британски Фунта драстично пада када шпекуланти новца на челу са Ротшилдовим агентом ашкенази јеврејем Џорџом Сорошем узајмљују фунте и продају их за немачке марке пред исплату датих кредита како би у девалвираној валути ућарили разлику.

У наставку операције британски канцелар државне благајне Норман Ламон најављује раст каматних стопа од 5% у једном дану, а као резултат тога покреће Британију у рецесију која траје много година како велики број предузећа пропада и због падова на тржишту некретнина.

Тако Ротшилди, након што су приватизовали британске државне својине током 1980-их, прво подижу цена акција а онда их обарају како би могли да их откупе за пеније на фунту. Ово је копија онога што Натан Мајер Ротшилд учинио британској привреди 180 година раније, 1812. године.

Упадљиво је да је канцелар државнe благајне у то време Норман Ламонт, који је пре него што је постао посланик био трговац банкар у НМ Ротшилд и синови, којима се придружио након студирања Економије на Кембриџу.

1993. Норман Ламонт напушта британску владу и враћа се у НМ Ротшилд анд Санс као директор, по обављеној мисији рушења британске економије за Ротшилдове профите.

 

Бивши конгресмен Пол Финдли објављује своју чувену књигу “Намерна обмана”: Суочавање чињеница о односу САД и Израела.

У овој књизи он набраја 65 земаља чланица Уједињених резолуција против Израела из периода 1955. до 1992. године, а на 30 од њих САД су ставиле вето. Данас има 95 резолуција против Израела.

Без обзира што је марионета САД-а помагала Израел да терорише свет, 65 решења је донето против Израела и то је више од свих решења заједно донетих  од УН против свих других земаља света.

Али изгледа да Израел не брине превише о ставовима Уједињених нација, када се узме у обзир да је мање од две недеље након израелских напада на УСС Либерти (напад дизајниран да окриви Египат) САД ушла у рат са Египтом. Израелски министар иностраних послова Аба Ебан изјавио је у Уједињеним нацијама:

“Ако се у Генералној Скупштини гласа и са 121 гласа према 1 за повратак Израела на линије примирја (границе пре јуна 1967. године ), Израел ће одбити да се повинује одлуци.”

Њујорк тајмс – 19. јун 1967.:

“УН су само још један Ротшилд против међународног јеврејства.”

Њујорк тајмс – 19. јун 1967. ADL је ухваћен у масовним доушничким операцијама против критичара Израела, арабо-Американаца, Савета Рада Сан Франциска , ИЛВУ Локал 10, Едукативног Удружења Оакланда , НААЦП-а, ирске Северне Помоћи, Међународног Индијског Савета , Азијског Кокус Закона и полиције Сан Франциска.

Прикупљени подаци се шаљу у Израел, а у неким случајевима у Јужну Африку. Притисак а јеврејске организације приморавају одустајање од кривичних предмета и измирење грађанских парница за необјављену суму новца.

1995: Бивши нуклеарни научник, Др. Кити Литл тврди да Ротшилди контролишу 80% светских залиха уранијума имајући монопол нуклеарне енергије.

“Израел агресивно скупља америчку војну и индустријску технологију.”

У извјештају се наводи да је Израел добија информације користећи “Етничко таргетирање, финансијску експанзију и идентификацију и експлоатацију појединих слабости америчких грађана.”

1996: Генералнa Kњигговодна Канцеларија извештава у Вашингтон Тајмс 22. фебруара):

“Израел спроводи много агресивнију операцију шпијунаже САД од било ког америчког савезника; шпијунске операције воде обавештајне организације одговорне за прикупљање научних и технолошких информација за Израел а потплаћивањем радника америчке владе добијају тајна војна обавештајна документа.”

Јерусалем Пост je 30 aвгустa 1996. цитирао извештај:

“Тајне војне информације и осетљиве војне технологије су високо-приоритетни циљеви за обавештајне агенције ове земље.”

Вашингтон Извјештај о Блиском истоку (Шон Л. Твинг, април 1996) је приметио:

“Сећање на 1985. – хапшење Џонатана Поларда, цивилног америчког морнаричког обавештајног аналитичара који је дао израелској ЛАКАМ шпијунској агенцији процењених 800.000 страница тајних америчких обавештајних информација.”

Извјештај ГАО је такође приметио да је “неколико грађана Израела ухваћено у САД у крађи осетљиве технологије која се користи у производњи артиљеријских топовских цеви.”

Канцеларија Навал Интелиџенc у документу “Светски изазови ратне морнарице” је известио да

“САД технологију је стекла Кина преко Израела од Лави технологије до евентуално САМ (површина-ваздух) ракетне технологије.”

Џејн Дефенс Викли (28. фебруара 1996) је приметио да “до сада, обавештајна заједница није отворено потврдила трансфер САД технологије (преко Израела) у Кину али Флајт Интернешнал од 13. марта 1996. износи: “У извештају је наведено да ово “представља драматичан корак напред за кинеску војну авијацију.

Амшел Ротшилд, 41, је нађен задављен тешким учкуром сопственог пињоара у својој хотелској соби у Паризу. Француски премијер наређује да француска полиција обустави истрагу а Руперт Мaрдок, рођен од мајке јеврејке па јевреј по ашкенаским стандардима, упућује своје уреднике и уредници шаљу вести широм света да је умро од срчаног удара, ако је потребно да се то пријави уопште.

На Дан Уједињених нација амбасадор и ашкенази јеврејка Медлин Олбрајт се појављује на 60 минута и дописник Лесли Стенсли поставља питање у вези Сједињених Држава на челу економских санкција против Ирака:

“Чули смо за смрт пола милиона деце, то је више погинуле деце него у Хирошими, по коју цену? ”

Амбасадорка Олбрајт је одговорила: “Мислим да је био веома тежак избор, али цена, мислимо, цена се исплатила.”

Њени коментари не изазивају никакво негодовање јавности. У ствари, холокауст за пола милиона ирачке деце је позитивно дивљење од стране Сједињених Америчких Држава, када се узме у обзир да је за мање од 8 месеци председник Клинтон именовао Олбрајт за државног секретара. Када се појавила пред одбором Сената, који је узео у разматрање њено именовање, Олбрајтова је буквално скочила на питање да ли ће бити више крви ирачке деце:

“Ми ћемо инсистирати на одржавању тешких санкција УН против Ирака осим ако и све док тај режим не поступи у складу са релевантним резолуцијама Савета безбедности.”

Господари Рата 7/7

1997: Војни машински инжењер ашкенази јевреј Дејвид А. Тененбаум “случајно” даје поверљиве војне информације о ракетним системима и оклопним возилима израелским званичницима (Њујорк Тајмс, 20. фебруар 1997).

Вашингтон Пост извештава да су амерички обавештајци пресрели разговор у којем су два израелска званичника разговарала о могућности добијања поверљивог писма које је тадашњи државни секретар Ворен Кристофер написао палестинском лидеру Јасеру Арафату.

Један од Израелаца, идентификован само као “Дов” (“Голуб”) прокоментарисао је да они могу добити писмо од “Мега” а то је конспиративно име за израелске тајне агенте највишег ранга унутар САД.

Амерички амбасадор у Израелу Мартин Индик приватно се жали израелској влади о лошем надзору израелских обавештајаца.

Израелски агенти постављају надзор локатор на ашкенази јеврејку и кћер рабина Монику Луински, дају јој контролисанителефон за снимање телефонских острашћених мастурбација између ње и председника Била Клинтона. Извештај Кен Старр потврђује да је Клинтон упозорио Монику Левински да њихови разговори нису тајни и завршио аферу. Интересантно, у исто време, лов ФБИ на “Мегу” је отказан.

Дана 29. октобра Едмонд де Ротшилд умире у Женеви. Занимљиво је да тачно истог дана Антон Шандор ЛаВеи, оснивач цркве Сотоне такође умире. Он у својој књизи “Сатана говори” пише о Протоколима сионских мудраца:

“Када сам први пут сам прочитао Протоколе сионских мудраца, моја инстинктивна реакција била је: Шта је лоше у томе? Зар то није баш како Господаров план треба да ради? Зар јавност не заслужује – не, тражи – такав деспотизам?”

Кофи Анан постаје генерални секретар Уједињених нација. Ожењен је од 1984. године Наном Лагергрин из породице Ротшилд.

1998: Европска Централна Банка је постављена у Франкфурту, граду из којег потичу Ротшилди.

2000: Џорџ Буш изабран за председника Сједињених Америчких Држава. Буш и његова породица тврде да су потомци породице Плантагенета која је потомство краљевске лозе Јудине.

2001: 11. септембра напад на Светски трговински центар оркестриран од стране Израела уз саучесништво Британије и Америке, по наређењу Ротшилда као изговор за уклањање слободе људи широм света у замену за сигурност, баш као што се десило са паљењем Рајхстага у Немачкој, где су грађани лагани како би дали до слободу за безбедност.

Они ће такође користити нападе да стекну контролу над неколико народа у свету који не дозвољавају улазак Ротшилдове централне банке и тако мање од месец дана после тих напада, америчке снаге ће напасти Авганистан, једну од само 7 народа у свету који немају од Ротшилда контролисану централну банку.

Мање од недељу дана пре напада 5. септембра 2001., такозвани главни отмичар Мохамед Ата и неколико других отмичара направила још увек необјашњиву посету једном од произраелских лобиста ашкенази јевреју Џеку Абрамову на једном од његових казино-бродова.

Но истрага није открила шта су тамо радили. Откривено је да су комуникације америчких агената прислушкиване. Сумња пада на две компаније Амдокс и Комверс Инфосис, обе у власништву Израелаца. Амдокс скупља податке за књиговодство већине америчких телефонских компанија и може да пружи детаљне евиденције о томе ко са коме разговара.

Комверсе Инфосис ради на прикупљању података који се користи за спровођење закона о прислушкивању свих америчких телефонских позива, али се сумња да ова фирма, која добија половину свог развојног буџета и буџета за истраживање од израелске владе, да је изградила тајни систем којим их експлоатише израелска обавештајна служба и да информације прикупљене од америчких служби проналазе овуда свој пут и до кријумчара дроге.

Истрага ФБИ доводи до откривања једне од највећих страних шпијунских група икада откривених у Сједињеним Државама и њоме управља Израел. Половина осумњичених шпијуна ухапшена је када се десио 9-11.

На дан 9-11, пет Израелаца је ухапшено због плеса и навијања у моменту колапса Светских трговинских кула. Наводно запослени у урбанистици, Израелци су ухваћени са више пасоша и много новца. Два од њих су касније признали да раде за Мосад. По извештајима сведока Израелци су виђени у Либерти Парку у време првог удара, што указује на предзнање о томе шта је требало да се деси. Израелци су испитивани неколико дана а онда на крају послати назад у Израел. Власник jeдне компаније за селидбе је искоришћен као параван за агенте

Мосада да напусте своје лажне послове и побегну у Израел.

Све ово је објављено јавности на Фокс Њуз у причици Карла Камерона. Притисак из јеврејских група, пре свега АИПАК-а, тера Фокс Њуз да уклоне причу са свог сајта. Два сата пре напада 9-11, Одиго, израелска компанија са канцеларијама само неколико блокова од кула Светског трговинског центра, добија упозорење путем интернета. Више од 3000 јевреја запослених у кулама одсуствовало је са посла на дан напада.

Директор канцеларије у Њујорку даје ФБИ ИП адресе пошиљаоца поруке, али ФБИ не реагује.

ФБИ истражује 5 израелских компанија за селидбе као могуће скровиште за израелску обавештајну службу.

Показало се да су пре напада милионске акције Американ Ерлајнс и Јунајтед Ерлајнс распродаване. Истрага ФБИ ових трансакција је била бесплодна.

Након напада на Светски трговински центар, анонимна писма која садрже антракс се шаљу разним политичарима и медијским директорима. Као и за напада 9-11 за то се одмах окривљује Ал Каида, док се није открило да је антракс садржан у тим писмима специфична врста антракса из војних лабораторија Сједињених Држава.

ФБИ тада открива да је главни осумњичени за ова антракс писма ашкенази јевреј Др. ФилипЗак, који је био опоменут неколико пута од  стране својих послодаваца због увредљивих изјава које о арапима.  Др Филип Зак ухваћен је на камери која се налази у простору за складиштење антракса где је радио у Форт Дитрих. У овом тренутку, како ФБИ тако и мејнстрим медији престају износити било какве јавне коментаре о овом случају.

Председник Лиге Јеврејске Одбране од 1985. ашкенази јевреј Ирв Рубен осуђен је за наводну заверу у бомбардовању једне џамије и канцеларије арапско-америчког конгресмена. Он умире убрзо након тога заклавши се, пре могућности да буде изведени пред суд.

Недељу дана пре напада 9-11, Зим Шипинг Компани излази из својих канцеларија у кулама поништавајући уговор о кирији што кошта компанију 50.000 долара. Разлог никада није дат али половина Зим Шипинг Компани је у власништву државе Израел (Ротшилда).

Дана 3. октобра на радију Кол Исраел израелски премијер Ариел Шарон, даје следећу изјаву ашкенази јевреју Шимону Пересу:

“Сваки пут када урадимо нешто ти ми кажеш Америка ће учинити ово или оно … Желим да ти кажем нешто сасвим јасно, не брините о америчком притиску на Израел. Ми, јеврејски народ, контролишемо Америку и американци то знају.”

2002: Вебстеров трећи нови међународни речник (анабриџд), поново штампан исте године, даје нову дефиницију за борбу против антисемитизма која није ажурирана од 1956. Она гласи:

“Антисемитизам: (1) непријатељство према Јеврејима као верске или расне мањинске групе, често у пратњи социјалне, политичке или економске дискриминације (2) опозиција ционизму (3) симпатија за противнике Израела.”

Дефиниције (2) и (3) су додате издању из 2002. године, непосредно пре него што САД одлуче да изврше инвазију на Ирак по налогу државе Ротшилда (Израела). И ове године, премијер Израела, ратни злочинац Ариел Шарон, наређује масакр у избегличком кампу Џенин на Западној обали. Актуаизација дефиниције је направљена да заштити ове криминалце.

ДЕА издаје извештај да су израелски шпијуни, представљајући се као студенти уметности, покушали да уђу у канцеларије америчке владе. Полиција у близини Видбеи Ајленд Навал Аир Стеишн на југу државе Вашингтон зауставила је сумњиви камион и задржала два Израелца што је незаконито у Сједињеним Државама. Њих двојица су возили великом брзином у изнајмљеном камиону Рајдер и тврдили да “испоручују намештај.”

Сутрадан, полиција је открила трагове ТНТ и РДКС војног пластичног експлозива унутар путничке кабине и на управљачу возила. ФБИ тада најављује да су тестови показали да је експлозив “лажно поситиван” од дуванског дима, тврдња за коју кажу стручњаци за тест да је смешна.

На основу алибија од неке жене, случај је затворен, а Израелци су депортовани у Израел. Недељу дана касније, жена која је обезбедила алиби нестаје.

2003: САД започиње инвазију Ирака 19. марта на “Дан Пурим,” у јеврејском календару. Овај “Дан Пурим,” је дан када Јевреји славе своју победу над старим Вавилоном, заснованог у границама Ирака, каква занимљива случајност.

Оно што је такође значајно је да је претходна инвазија Ирака од САД на Дан Пурим десет година раније завршила покољем 150.000 Ирачана у бекству од оца садашњег председника, Џорџа Херберта Вокера Буша. Пурим је и време када се Јевреји охрабрују на крваве освете свим својим непријатељима.

Древни Вавилон, мислим Ирак, сада је једна од шест нација на свету која нема од  Ротшилдa контролисану централну банку. Да не буде забуне о томе.

Овај рат је углавном геноцид читавог муслиманског света крвљу америчке војске који држава Ротшилда (Израел) контролише.

Израел cе увек борио за воду, он је морао да украде Голанске висоравни од Сирије (који пружају Израелу једну трећину своје свеже воде) 36 година раније, али и даље у Израелу експлоатација воде је премашила 2,5 милијарди метара кубних у последњих 25 година.То значи да је вода много вреднија од резерви нафте које су друге по величини резерве нафте на планети.

Малезијски премијер Махатир Мохамед наводи у свом говору:”Јевреји владају светом преко посредника. Други се боре и умиру за њих.”

Шеф полиције Клаудкрофт зауставио камион (због пребрзе вожње кроз школску зону) пун Израелаца са истеклим пасошима; тврде да су глумци, камион садржи намештај и неколико кутија. Израелци су предати имиграцији. Садржај кутија се не открива јавности.

Израел је извео неколико атентата у неколико земаља, укључујући и САД. Влада САД не протестује.

2004: Две године траје истрага о АИПАК-у (Америчко- Израелском Комитету за Јавне Послове) – највећој политичкој лоби групацији у САД са преко 65.000 чланова чија је једина сврха је да се користи САД за потребе Израела) и могућој шпијунској улози паравана за Израел. Ашкенази јевреј, Лари Френклин, аналитичар Пентагона средњег нивоа је приметио да ФБИ даје поверљиве информације двојици званичника

АИПАК-а за које се сумња да су израелски шпијуни.

АИПАК ангажује адвоката Натана Левина за своју правну заштиту, то је исти адвокат који је бранио осумњиченог израелског шпијуна Стивена Брајена 1978. год. Лари Френклин је радио у Канцеларији Пентагона на изради посебних планова којима је руководио Ричард Перл (који је ухваћен у прослеђивању класификованих информација Израелу још 1970. године) а који се састоје у  инсистирању у оптужбама да је Ирак препун оружја за масовно уништење уз захтеве да због тога САД нападну и освоје Ирак.

Није било никаквог оружја, наравно, и Перл је бацио кривицу за “лоше информације” на Џорџа Тенета. Али оно што се зна јесте да је Пентагонова Канцеларија специјалних планова координирала са сличним групом у Израелу, у канцеларији Аријела Шарона.

Са најмање два осумњичена израелска шпијуна у канцеларији из које лажи које су покренуле рат уИраку потичу, чини се да су људи у Сједињеним Америчким Државама жртве смртоносне преваре, преваре која је започела рат користећи крв и новац америчких грађана за потребе израелске репресије.

Цурење информација о истрази АИПАК-а медијима 28. августа 2004. године, дао је упозорење осталим шпијунима који су радили са Франклином.

Штета што је истрага ФБИ завршена када је правобраниоц САД Џон Ашкрофт наредио ФБИ да обустави сва хапшења у овом случају.

Као и у случају Стивена Брајена и потрази за “Мега” агентом, овај најновији шпијунски скандал је заташкан уз огромно негодовање јавности.

Полиција у близини нуклеарне електране НФС у Тенесију зауставила је камион након пет километара јурњаве, током којег возач баца флашу чудне течности из кабине. У камиону су Израелци са лажним документима. ФБИ одбија да покрене истрагу а Израелци су пуштени.

Два Израелци покушавају да уђу у Кингс Беј подморничку базу са осам Тридент подморница. Камион тестиран позитивно на експлозиве.

Национални директор АДЛ Абрахам Х. Фоксмен, објављује књигу, “Никад Више? Претња новог антисемитизма”, у којој наводи да је Нови завет лаж и “да су древни фарисеји били одговорни за смрт Христа и одговорни су и за антисемитизам током миленијума и да је Новог завет “говор мржње” и да би требало буде барем цензурисан ако не и забрањен.

2005: 20. јануара, председник Буш даје следећу изјаву као део говора приликом његове друге инаугурације: “да су оснивачи наше нације прогласили нови светски поредак.” То није тачно. Они нису прогласили “нови светски поредак”, то је урадио председник Рузвелт када је 1933. године ставио латински “Новус Ордо Секулорум” на новчаницу од једног долара.

7. јула бомбардован је Лондонски метро. Израелски министар финансија, Бинjамин Нетанјаху је тада био у Лондону да би присуствовао економској конференцији и у хотелу изнад подземне станице где се једна од експлозија догодила, али је тог јутра остао у својој хотелској соби након што је био обавештен од стране израелских обавештајаца  о очекиваном нападу.

Сада постоје само 5 нације на свету које су остале без (од Ротшилда контролисане) Централне банке: Иран; Северна Кореја; Судан; Куба и Либија.

Професор физике Стивен Е. Џонс на Бригам Јанг Универзитету објављује у новинама доказе да је Светски Трговински Центер, по начину колапса зграда, могао бити срушен само експлозивом (тзв. “контролисаном демолицијом”).

2006: Едмонд де Ротшилд Банка, подружница Европске Едмонд де Ротшилд банкарске групације у Француској, постаје прва страна породична банка која је добила одобрење рада у Кини од Кинеске Регулаторне Комисије.

АДЛ врши немилосрдни притисак на владе широм света да донесе законе злочина из мржње, јер су уплашени од масовног обелодањења (углавном на интернету) криминалног Кабала који  Израел и Ротшилди практикују свакодневно. Њихов посао је да заштити ову криминалну мрежу и који је бољи начин да се то уради него доношење закона у коме свако ко излаже јавности јеврејског криминалца постаје криминалац.

Дејвид Ирвинг је осуђен на три године затвора у Аустрији за негирање холокоста. Важно је напоменути да је једини историјски догађај за који можете бити ухапшени је холокост. То је зато што је Ротшилдово најјаче оружје у испирању мозга глупих ГОЈА је лаж да су Јевреји су толико сиромашни и прогоњени, када у ствари они контролишу већину међународних финансија и међународних корпорација широм света.

Немојте ћутати, разговарајте са људима о томе шта се заиста дешава, и да не подржавају никога ко подржава криминалну мрежу. Почните о “заверама” “забавно” па полако доведите саговорнике до критичних питања до којих интелигентни људи могу да дођу у разоткривању стварне ционистичке криминалне мреже, и са довољно људи можемо да најуримо криминалце са моста без дизања моста у ваздух.

Ротшилди су, увек користећи илуминате кроз масонерију, језуите и сличне пирамиде, почетком двадесетог века били незадовољни учинком папских и муслиманских народа у уништењу православља као једине истинске Вере Христове и свога највећег непријатеља. Зато одлучују да против Православља поведу двоструки рат: прво да “заразе (богоборним) комунизмом све православне народе” а затим “у процесу револуције физички униште Хришћане и корумпирају преостало свештенство што претњама и прогонима, што инфилтрацијом пажљиво регрутованих илумината међу епископе Цркве Христове” са задатком да систематски уруше законе те Цркве до њеног распада и труљења (попут папске цркве пре једног миленијума али много брже).

Идеја о корумпирању Православне Цркве кроз њене епископе родила се јачањем “моде” да се “кандидати за епископе”, све чешће и из “цивилства” шаљу на докторске студије у теологији на неправославне универзитете где би их илуминати заврбовали. По одбрани дисертације, сатанин агент би приступао монаштву на пар година, лепо третиран као “будући Владика”, чекајући сигурну одлуку надређеног Синода о хиротонији.

Комунизмом је било најважније уништити Православље у Русији као матици Хришћанства са више од 800 Епископа и Царем као јединим преосталим Помазаником Божјим; сви монарси осталих тзв. православних земаља до 1915. године листом продају душе ђаволу приступајући углавном сатаниној масонерији.

Ционистичка (Ротшилдова) Октобарска револуција (са више од 75% ашкенази јевреја на свим официрским нивоима) уништава, осим јединог преосталог Помазаника Божјег на свету, више од 56 хиљада цркви, 10 хиљада манастира и више од 60 милиона истинских Хришћана у Русији.

Од преживелог клира, један део бежи из земље на све стране и (у Србији) оснива Руску Заграничну Православну Цркву (живу до 2007. год.), други део бежи у илегалу и формира Руску Катакомбну Цркву (до данас живу) а трећи део улази у,(наравно неканонску) трговину са комуњарама и тиме пада у јерес (Сергијанизма) 1920. године носећи само име РПЦ Московске Патријаршије до данас.

Изманипулисана маса је основа моћи сатаноглобализма али никад не заборавите да је НЕизманипулисана маса њихов највећи страх. Разлику је направила, пре свега, контрола медија и школства. Дивним чудом Божјим интернет, креиран у сврху (дез)информацијске контроле, преобратио се у најјаче оружје антиглобализма.

Једини објективни и смртни непријатељ сатаноглобализације је било и остало Истинско Православље.

Луцифер је бог лажи, обмане, преваре …

Христово име је Истина …

Људска душа јесте бесмртна и од ње ништа вредније ни трајније немате нити ћете икада имати. Збрините је на време и у чистоти достојној вечног спасења, како личног тако и свог рода људског; то је једини разлог нашег земаљског битисања. Битка се важи до последњег даха телесног.