Ни данас нисмо сасвим сигурни када и где је настала Химна посвећена првом српском арихепископу Растку Немањићу – Светом Сави, јер смо народ чије историјске трагове брише време и догађаји. У бурним временима, ковитлацима и олујама, наши противници све чине да нам затру трагове. Тако је и у овом случају, па још увек трају истраживања и нагађања, јер, тамо где би требало да постоји писан траг о светосавској Химни, тамо је ватром све спржено 1943. године, када су усташе спалиле манастир Кувеждин, цркву, конаке, библиотеку, архиву, а 60 монахиња је нашло смештај у манастиру Раковица код Београда.
Како других писаних трагова о Кувеждину нема, остаје предање забележено у рукописној књизи Слово Светог Јеролима из манастира Шишатовац, такође на Фрушкој гори, у којој је записано да је манастир Кувеждин основао војвода и последњи српски деспот Стеван Штиљановић 1520. године, да негује култ Светог Саве и светосавску традицију. Других докумената који говоре о духовности и значају манастира Кувеждин нема. Данас се зна да су рушевине и згариште на Фрушкој гори, поред села Дивош, стајале недирнуте све до 1997. године, када је обновљен део конака, а 2004. године почела је обнова цркве посвећене Светом Сави. Ватра једино није прогутала 20 икона, које је монахиња Јелена, која није хтела да оде из Кувеждина, пронашла у рушевинама цркве и сакрила у капели на манастирском гробљу. Своју ревност и посвећеност монахиња Јелена је платила животом, јер су је усташе затекле на рушевинама манастира и стрељале. Те иконе, како тврде у Регионалном заводу за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, биће враћене ускоро на олтар обновљене цркве Светог Саве, која данас, обновљена, делује нестварно – као бела голубица у планини, која само што не полети.
„Ускликнимо с љубављу светитељу Сави… „ химна посвећена првом српском архиепископу и књижевнику Светом Сави, настала је у манастиру Кувеждин на Фрушкој гори 1735. године. Ову свечану песму испевао је владика Вршачки Јован Глигоријевић, који је касније постао и митрополит Карловачки. Песму је забележио јеромонах Силвестер Вучковић и 1832. пренео је у Хиландар.
У манастиру Кувеждин нема писаног трага када је настала ова песма и да ли је певана у манстирској цркви посевећеној Светом Сави, али историчари и истраживачи верују да је Химна Светом Сави, односно песма са насловом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“, која је забележена тек 1832. године, појана у цркви овог манастира. А о првој школској слави постоји запис да је прослављена у Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у Кувеждину. Тада је основан и школски фонда са задатком да се „Свети Сава има обележавати сваке године, као заштитник српских школа“.
Манастирска архива у Кувеждину не постоји, изгорела је током другог светског рата па настојатељ ове обновљене светиње јеромонах Варнава не може да нам сведочи о светосавској химни.
По предању знам да је Химна Светом Сави настала у овом манастиру, али писаних трагова нема, jер је манастирска архива изгорела за време другог светског рата. Ако је Химна написана 1735. године онда је сигурно и појана у цркви Светог Саве, овде у манастиру, пре него што је постала школска слава у Срба – каже јеромонах Варнава.
Једини писани траг о Химни Светом Сави, о њеном настанку и аутору, те јеромонаху који је песму записао и пренео је у манастир Хиландар, налазимо у споменици „Прва српска игуманија после средњег века“, коју је написала монахиња Теодора Васић, а издао манастир Ваведење Пресвете Богородице из Београда, 2006. године. У свом предговору за ову споменицу, професор др Драган Недељковић пише да је у Кувеждину настала химна и спомиње њеног аутора Јована Георгијевића и јеромонаха Силвестра Вучковића, који је химну и записао. У овом издању Недељковић не наводи извор података о настанку Химне Светом Сави.
Историчар Димитрије Руварац закључује да је песма настала у Срему, а закључак изводи на основу песмарице из 1845. године. Као могући аутор понегде се спомиње и песник и свештеник из Панчева, Васа Живковић, који је живео од 1819. до 1891. године.
И док се Химна Светом Сави пева, док надахњује генерације српских ђака, још увек се истражује, како би се потврдили или демантовали садашњи штури подаци о њеном настанку у манастиру Кувеждин. Писаних докумената у Србији највероватније нема; постоји само запис песме „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“, коју је 1832. године у Хиландар однео кувеждински јеромохан Силвестер Вучковић. Кључно место где би се у архиви могло сазнати када и како је Химна стигла на Свету гору, у манастир Хиландар, управо је архива овог манастира. Међутим, веза са Кувеждином ипак постоји, па директор Завода за заштиту споменика кулутре из Сремске Митровице Љубиша Шулаја, закључује:
– Штета је што нема кувеждинске архиве, међутим, запис др Драгана Недељковића о аутору Химне и јеромонаху који је записао стихове те свечане песме, даје ми за право да с разлогом мислим да је та свечана песма настала у манастиру Кувеждин, у време када је овај манастир био пун живота и веома активних стваралаца. Да ли је појана у манастирској цркви у Кувеждину, тешко је рећи, јер нема писаних трагова. Сматрам да би било веома важно да се сви ови подаци провере у архиви манастира Хиландар, јер је то сигурно тамо записано ако је Химна стигла до ове светиње. Ако је јеромонах Силвестер Вучковић 1832. године однео текст Химне на Свету гору, онда о томе постоји траг и он би био драгоцен и за будући живот тек обновљеног манастира Кувеждин, али и за српски род – каже Шулаја. Јеромонах Варнава, настојатељ манастира Кувеждин
Остаје да се детаљно истражи да ли је Химна Светом Сави испевана у Кувеждину на Фрушкој гори пре 277 година, онда и преписана стигла на Хиландар пре 180 година. То је део националне историје, па би било веома важно разјаснити све што се догађало са песмом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“, наравно, и да с поносом наставимо да славимо школску славу, да темељније проучавамо живот и дело овог светитеља, јер нам то може бити и значајан путоказ за будућност, да схватимо колико велик је допринос Светог Саве у свеукупном развоју српске државе и Српске православне цркве.