Кум речи ” ЧЕТНИК “ се везује за Матију Бана. Матија Бан је рођен у Петровом Селу код Дубровника 1818. год у ср(б)ској породици која је била римо-католичке вероисповести као и већина Срба тог доба на простору Далмације. Због тога га данас Хрватска уписује као Хрвата и цинично говори да је Хрват створио четнике.
Матија Бан је био један од најобразованијих свог времена.
У Београд се преселио 1844. где је и остао до краја живота. Био је професор Лицеја,политичар, писац, дипломата…награђен је чланством у Српској краљевској академији наука.
Умро је 1903.год. Баново брдо данас по њему носи назив.
Револуционарна 1848. год је захватила целу Европу. Револуција је захватила и Хабзбуршку монархију. Србија је одмах реаговала на ове догађаје и одмах упутила Матију Бана да помогне Грбљанским устаницима. Матија Бан је за потребе Грбљанских устаника, уз помоћ државне књигопечатње у Београду одштампао малу књижицу под називом “ПРАВИЛА О ЧЕТНИЧКОЈ ВОЈНИ “. У напомену је додао да је текст за књижицу “протолмалио из пољскога”, али да је ипак по сво нахођењу испуштао и додавао оно шта је он сматрао важним.
Поред књижице “ПРАВИЛА О ЧЕТНИЧКОЈ ВОЈНИ ” Матија Бан је управо и сковао реч четник по узору на пољске герилце. Четник на пољском значи – бунтовник.
Међу Србима је до тада била у употреби реч УСТАША или УСТАНИК. Реч УСТАША у том значењу користио и Вук Караџић у својим делима за српске устанике.
Најпознатији УСТАША из Босанско- херцеговачког устанка 1875. био је прослављени и више пута одликовани француски легионар касније краљ Петар I Карађорђевић , који је ратовао под псеудонимом Петар Мркоњић. То потврђује и сама књига Петра I Карађорђевића.
Реч ” УСТАША “ се првобитно користила у ср(б)ском народу да означи устаника који се борио против разних србских угњетавача.
Реч усташа потиче од речи устаник и првобитно се везивала за Србе у Херцеговини који су подигли Херцеговачки устанак. О том називу сведочи и В.Богишићев Нацрт закона за херцеговачке усташе као и назив књиге Петра Карађорђевића: Дневни записи једног усташа о босанско-херцеговачком устанку 1875-1876. године. Израз се употребљавао и у другим српским крајевима.
Реч усташа је у том значењу користио још Вук Караџић у својим делима за србске устанике.
По повратку из Москве историчар и ратник Милош С. Милојевић се 1865. запошљава као писар у Окружном суду у Ваљеву. У време српско-турских ратова од 1876. до 1878. године основао је и повео у рат добровољачке јединице Моравско-добричко-добровољачки усташки кор, Добровољачко-усташки рашко-ибарски кор и Дежевско-ибарско-усташки кор. Његови добровољци, пред којима је увек први јуришао, никада се нису повукли са бојног поља, а остало је забележено да су у биткама ослободили чак четири стотине српских села.
УСТАША као револуционар, устаник код Хрвата под тим називом почиње да се користи тек оснивањем Хрватске револуционарне организације 7.јанара 1929. год у Италији од стране Анте Павелића, чији се покрет касније почиње називати Усташки, а његови припадници Усташе.
Тако да су хрвати поред много шта и ово преузели од нас !!!
Извор: https://srbin.info/drustvo/kada-su-nastali-ter1mini-cetnik-i-ustasa/