Наша душа ваше је сена,
ви сте бит наших гена,
земља ова продукт ваших дела,
ваших мисли,визија и хтења.
Отаца пркос усађена у свест,
они у телу носе вашу чест,
рођењем наследили вучију ћуд,
ничији не признајемо до Божији суд.
Ми смо одраз ваше слоге,
са њом добисте битке многе,
изродисте породе да лозе наставе,
и поносно дижу старе заставе.
Слава вам оци отаца наших отаца,
сад у нама живи дух бораца,
пренели сте нам чудну ков,
вучији чопор наш је родослов.
У корену сечемо ваше мане,
другог царства зора да нам сване,
да овенчамо истом круном,
чопор наш што завија за луном.
Од которске Боке до Старине планине,
старосрпске Струме и српске Војводине,
од високог Триглава до комитске Пчиње,
босанске Зенице и Милутинове Албаније.
Залуд мисле да бићемо им сужњи,
ником још нисмо остали дужни,
да живите у нама и шуме јече,
пуне горштака што никад не клече.
17.09.2017. Милош Гонев
Марширање под пуном ратном опремом, певати „Христе Боже“ уз ритам стотине војничких чизама, громогласни официрски глас као водиља корачнице, заиста све то набија невероватну дозу родољубља. Идиота то држи опијеног као промил алкохола у крви,након неколико сати, он се отрезни и као да га није ни имао у крви.
Омладину треба држати константно опијену родољубљем, натапати и опијати њихову душу, а ум држати увек трезвеним.