Војвода Недељко Видаковић, легендарни див са Бобана рођен је 27.11.1966. године у селу Раптима на Бобанима, општина Требиње .Био је један од четверо дјеце (Саво, Ристо и Славка) поштенога и честитога херцеговца Милана и мајке Данице.
Од најмлађих дана истиче се бистрином, енергичношћу и родољубљем. Послије завршене средње школе постаје поморац и пар година бродовима путује по свијету.
На почетку рата одбија да иде на пловидбу и стаје у одбрану своје отаџбине и свог народа од налета непријатеља.
Пролази сва ратишта од Превлаке до Хутова. По повлачењу јединица ЈНА у мјесецу мају 1992. године са наших простора у тадашњу СР Југославију, организује најближе комшије и браћу са Бобана и у селу Шћеница 25.05.1992. године формира и организује Бобанску чету која je била у саставу 2. Требињског батаљона, 1. Требињске мт. бригаде у саставу Херцеговачког корпуса ВРС.
Са својом четом води велике борбе по Бобанима са јединицама ХВ, ХВО, ХОС наносећи непријатељу велике губитке у људству и ратној техници.
Велика борба је била око брда Зелениковца које је било доминантна кота и њу су три пута враћали Бобанци у своје руке.
Војвода са својом четом се истакао и у борбама за Келино, Осоје, Зечију Главу, Градину, Рочишта као и у борбама по многим бобанским селима и њиховим засједама које су правили дубоко у непријатељској позадини.
У току 1992. године гине војводин рођени брат Сава, неустрашиви борац. Погинуо је приликом скидања шаховнице са православне цркве у родном селу Раптима која је постављена као замка, јер је испод ње била постављена потезна мина.
Са великом раном на срцу послије губитка вољенога брата војвода настаје да војује.
Дана 13.05.1993. у манастиру Кнежина изнад Сокоца војвода Војислав Шешељ га званично проглашава Српским Војводом.
Након тога са својом четом и саборцима води борбе по осталим дјеловима отаџбине од Трнова, Горажда, Трескавице и шире.
У јесен 1994. године одлази са својом четом на Коњиц и на Крстовдан 27.09.1994. на брду Кисеру, изнад Борачкога Језера гине са три своја саборца од непријатељске гранате која је упала у њихов ров. Тада је са њим погинуо и мајор Драган Слијепчевић, поручник Љубиша Поповић и малољетни Александар Маслеша (који је преминуо након 111 дана борбе по болницама од Требиња, Подгорице до Београда). Млади Маслеша је неизмјерно волио свога Војводу Недељка и дошао је у његову чету као добровољац.
Послије погибије Војводе Недељка за командира Бобанске чете постављен је Драган Ристић-Бели. Сахрањен је поред свог брата Сава у родном селу.
За заслуге у Одбрамбено-отаџбинском рату Предсједник РС војводу Недељка Видаковића одликовао је Орденом Милоша Обилића.
27.9.2014 на годишњицу погибије, пред неколико стотина људи откривен и освјештан је споменик Војводи Недељку Видаковићу у Требињу.
Преузето са:
http://odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.rs/2016/10/1966-1994.html