Пропагандни постер Беле армије, Руски грађански рат
Једна српска удовица у Минхену позва ме, да јој режем славски колач. Довучена је на присилни рад са још једним сином. Упитах је има ли још деце?
,,Имам, рече, још два сина у Србији, али не знам да ли су живи или су комунисти.“
Ај, златна кћери српска, доста је; не говори више. У твојој дивној простоти казала си више него многи скрибари у дебелим књигама. Изрекла си гесло 20. века:
,,Или живи или комунисти!“
– Владика Николај Велимировић
На првој слици је фреска Исуса Христа са рупом од метка на челу, у коју је пуцао Марко Месић, командант домобранске 369. легионарске пуковније која је ратовала на страни Хитлера у бици за Стаљинград. Он је после заробљавања јуна 1944. године постављен за команданта Прве југословенске бригаде у СССР-у, која је са јединицама Црвене армије, октобра 1944, дошла у Југославију и ушла у састав 23. српске дивизије 14. корпуса НОВЈ. Као знак захвалности за „промену дреса“ , свом „другу Титу“ , „убио“ је Исуса на зиду краљевског двора на Дедињу, у цркви Светог Андреја Првозваног. Иначе је стриц доста „познатијег“ , Стјепана ( Стипе ) Месића.
На другој слици је фреска Исуса Христа са зида Цетињског манастира, коју је са више метака „усмртио“ анонимни партизански командант по „ослобођењу“ .
На трећој је Богородица Студеничка, због које је немачки официр Вермахта у Другом светком рату, не могавши да јој из велике близине погоди лице јер му је нека сила скретала метке, престрављен излетео из манастира, заборављајући на првобитну замисао да запали и манастир и народ који се ту склањао од окупатора.
БОЖЕ СПАСИ НАС ГЛАДИ, КУГЕ И КОМУНИЗМА.