Ђорђе Шагић је регистрован као први наш досељеник у САД. Ђорђе је Србин из мађарског Секешфехервара, а у Америци је постао Џорџ Фишер.
Рођен је 1795. у мађарском граду Секешфехервару, али је гимназију похађао у Сремским Карловцима. По завршетку школе желео јае да постане свештеник, међутим, пошто у то време у Србији увелико траје Устанак, 18-годисњи Ђорђе се одлучује на пут преко Саве, како би се придружио устаницима. Али кад он 1813. стигне у Београд, Карађорђе је већ поражен, а устанак сломљен.
Ђорђе Шагић тада одлази у Аустрију и две године лута по Европи. Од једног Пољака, кога је успут упознао, сазнаје за Нови свет, „далеку земљу слободе Америку, где људи могу да буду оно што пожеле“. У Хамбургу се 1816. укрцао на холандски брод „Делавер“, који је пловио ка Филаделфији. По доласку у Америку мења име у Џорџ Фишер и ради на Филаделфијске доковима, а затим у Њу Орлеансу, где отвара трговачку радњу. Из Европе увози потрепштине за даме – свилу, чипку, парфеме … Схватио је и значај рекламе, па је шетао градом девојке обучене у европску одећу. Брзо се оженио ћерком богатог власника плантаже памука. С њом ће имати три сина. Али женидба није скршила његов авантуристички дух: у тридесетој години одлази у Мексико, у којем бесни грађански рат, а једна провинција, Тексас, жели да се отцепи. Тексас је данас у саставу САД, његов главни град зове се Остин, по хероју борбе за припајање Америци Стивену Остину – а Џорж Фишер био је Стивенов најближи сарадник.
Стивен Остин га је, као особу од свог највећег поверења, поставио за главног цариника у тексаском заливу, где је имао апсолутну контролу и над људима и над робом која је улазила. Док је боравио у Мексику и Тексасу, Фишер је био и ратни комесар, власник штампарије и књижаре и уредник. До 1835. издавао је недељни лист сувише либералан за мексичке званичнике, па су га протерали. Упутио се у Калифорнију, где је букнула „златна грозница“. Злато није нашао, али се настанио у овој америчкој држави. Ангажован је на сређивању земљишних књига, и после извесног времена постао начелник свих правних послова у Калифорнији. Никад, међутим, није заборављао своје српско порекло. Деценијама се дописивао са Јоакимом Вујићем, Његошем, Симом Милутиновићем Сарајлијом, Штампар Глигоријем Возаревић … Пред крај живота постао је почасни конзул Грчке, која је водила рат за ослобођење од Турака. Умро је 1873. године у Сан Франциску, а заставе су тада биле спуштене на пола копља.
