Поглед с`хоризонта, свуда око тебе
искварено друштво, зомбирана маса.
У времену тмурном чисто срце зебе,
трули систем адски нуди право гласа.
Где је моја земља у овом систему,
где светиње старе са презиром газе,
где непроцењивом одређују цену,
и где честитом се са поругом плазе.
Нема данас части, нестала је вредност,
све законе Божје изврнуше руглу.
Исквари се народ и угаси чедност,
док продавци магле стајаше на углу.
Као крвопије паразити стари,
продавци су магле изненада дошли
с`болесним поретком, лажним стањем ствари,
и са ништавилом нашом земљом прошли.
Убедише народ да је црно бело,
поверова народ да је бело црно.
Нико међу нама не иступи смело,
и систем и народ дубоко посрно.
А најгоре беше што прваци верски
погазише закон свих отаца светих,
јер продавци магле, изроди јерески,
и на најсветије ударише тепих.
Тако овај народ исквари се јако,
и поганећи се са најнижом врстом,
најниже је лестве историје тако,
не бејаше исти као преци с`крстом.
Кад ми спаде вео са очњега вида,
видех око себе покварене гене,
што се као зваше народима мојим,
с`поганијем крвљу што тече кроз вене.
И у томе часу урликно сам гласно:
ДОСТА ВИШЕ ЛАЖИ, НИЈЕ ЦРНО БЕЛО,
И нек знаде свако, поручујем јасно,
истина ће изаћ` на видело цело.
То мој народ није а ни моја врста
што с`презиром оно најсветије руши,
мој је народ свети, крсти се с`три прста,
никада не пушта злобу својој души.
И доћи ће време кад ће маске пасти,
и пред Богом свако положит рачуне,
продавци се магле неће моћи спасти
од најтеже казне, то свако разуме.
А до тада треба окупит остатак
истинских синова, још их има доста,
из пепела дигнут нај`светли огранак,
јер истинска вредност од давнина поста.
Саша Мишковић