Раде Радивојевић-Душан или Душан Вардарски или војвода Душан (Полимље, 1874 — Пасјане, 15. јул 1907), четнички војвода у Старој Србији, за време српске четничке акције почетком 20. века.
Раде Радивојевић рођен је 1874. у Полимљу у Васојевићима у Црној Гори. Завршио је богословско-учитељску школу у Призрену. Био је учитељ у Ораховом Долу у околини Прилепа. У то место дошао је након што су Бугари на комаде исекли српског учитеља и свештеника у том месту, све са циљем да се нико од српских учитеља и свештеника не би усудио да ту ради. Укључио се 1905. у српску четничку акцију. Од 1905. до 1906. учествовао је у готово свим акцијама у околини Прилепа, Велеса и Кичева.
Бугари су били одлучили да 8. јула 1906. запале село Крапу, као један од центара српског четништва, али након паљевине неколико кућа и једночасовне борбе, Бугари су се повукли. Бугаре су приликом одступања уочили и заседу су им направили Стеван Недић Ћела и Душан Вардарски. У заседи код Куртовог камена убили су двојицу најистакнутијих бугарских рејонских војвода Константинова и Гоцу Ацева и око 20 бугарских комита. Велика погибија бугарских комита на Куртовом камену натерала је бугарски македонски комитет да се за дуже време одрекне планова о уласку у српска села прилепског краја. Крајем 1906. због напорног четовања вратио се у Србију на одмор, а његова чета је остала под командом Василија Трбића.
Након српске победе на Дренову требало је попунити проређене српске четничке редове, да би се осигурале тековине те победе. Централни четнички одбор одлучио је да се на терен врати војвода Душан Вардарски са 15 четника.Поред тога слали су и четири подофицира нужна за формирање Горског штаба. Споран је био пут, којим би чета прешла пут. Док се Милан Ракић залагао за пут преко кумановске казе и Вардара, Мирослав Спалајковић је био за прелазак преко Косова под оружјем. Обукли су се као Албанци, а циљ је био да други сматрају да се ради о албанским качацима. Чета је прешла границу 30. јуна/13. јула 1907, преноћила је у Ранилугу, а 1/14. јула стигли су у Пасјане, где су преноћили. Током 15. јула поподне турска војска и арнаутски башибозук опколили су цркву, у коју су се склонили четници. Арнаута је било између 2.000 и 5.000.Четници су успели да се пробију до оближњег кукурузишта, где су се борбе одвијале дубоко у ноћ, а онда су се поделили у три групе, али све три групе су биле уништене током три дана. У тим борбама погинуо је Душан Вардарски и већина његових четника.
За време тродневних борби погинули су капетан Драгољуб Николић, војвода Раде Радивојевић-Душан Вардарски, потпоручници Михаило Бошковић и Живан Милосављевић, путовођа Јован Марковић, наредник Тихомир Голубовић, поднаредник Иван Ивановић, Рашко Анастасијевић и Милутин Јанковић; четници Стаменко Станишић, Богосав Срећковић, Данило Смиљковић, Богдан Костић, Богдан Рашић, Милан Солдовић, Јосиф Станковић, Ђорђе Маринковић, Младен Васиљевић, Никола Јовковић, Стојан Богојевић, Недељко Пурковић, Богдан Пауновић, Милутин Цветановић, Крста Димитријевић, Јанко Наслас, Стеван Ристић, Драгомир Богојевић, Ђорђе Вуковић, Јеремија Ђурлић и Милутин Јоковић. Заробљена су тројица четника поднаредник Драгомир Димитријевић, Милутин Радомировић и Радомир Солдатовић. Једини је успео да се спасе Васа Томкић. Сви погинули четници су се борили храбро, по исказу Томе Поповића, ни код једног није нађена муниција. Према исказима очевидаца погинуло је 25 српских сељака и око 70 војника и Арнаута, који су имали и велик број рањених. Погинуо је и пасјански кмет Зафир Јанигић, а више Срба је рањено и премлаћено. Међу бројним ухапшеним Србима, поред три четника, били су и учитељ Илија Поповић, свештеник Тодор Поповић, црквењак Кена и богослов Ђорђе Перић (сви из Пасјана). Хапшен је и ранилучки парох Ђорђе и Стојан Дајић.