Национална држава je дом и огњиште, упориште и уточиште једне нације. Она je једини природни и животворни оквир сваког народа. Међутим, у историји људског друштва не постоји само национална држава, него су се државе оснивалe и на религиозним, династичким, олигархијским и империјалистичким темељима. Kao такве ове државе нису у стању да се успешно одупру јеврејско-комунистичкој идеји интернационализма – интернационале. To поглавито зато што њихов склоп потпуно не испуњава природне услове друштвеног живота.Идеји Интернационале може се једино успешно да супротстави идеја органске националне државе која собом представља једну чисто природну творевину. Национална држава јесте организована људска заједница која у себи оличава групу људи истог крвног сродства повезаних међусобно осећањем исте судбине и уједињених заједничком националном влашћу на заједничком територију. Национална држава je отеловљена нација и само она омогућава употпуности једноме народу да живи својственим националним животом.Међутим, национална држава није појам само национални, она je и социјални појам. Kao што национализам губи свој смисао ако није социјалан, ако његова национална форма није испуњена социјалном садржином која ће се оличавати у социјалној правди, исто тако једној држави данас нема опстанка ако се у њој не поштује и ако њом не влада начело социјалне правде. Прави тип социјалне државе јесте национална држава, јер као што каже наша народна пословица:„Правда држи земљу и градове“, нарочито социјална правда. A социјалну правду и владавину поретка и право може дати само органска, природна национална држава са својим природним, исконским органима – сталежима. Ти органи националне државе јесу природне и праве народне организације које су постале од искони, од онда од када постоји подела рада, од кад земљорадник обрађује земљу, од кад занатлија ради свој занат, од кад трговац води трговину, и тако даље. Али, да би једна држава била стварно национална и народна држава у њој се искључује потчињавање једног сталежа другоме, a тоће бити онда када у држави постоји Домаћин који je поникао из домаће средине (као што у васиони постоји домаћин – Бог, a у породици и задрузи отац породице и домаћин задруге), када у држави влада брига за општи интерес, за заједницу, када државом влада национални – народни дух и поштовање традиције и морала, када се за подлогу економског богатства државе не узима злато него стваралачка способност, рад целе нације. Таква држава која садржи поменуте елементе јесте национална држава. И за националну државу, као оваплоћење нације, постоји онај закон самоуништења који поменусмо говорећи о нацији. Једино таква држава у којој постоји опште државна, опште народна политика уместо мале, партијске,котеријашке политике, уместо његових трвења вештачких творевина -партија, уместо такође вештачки наметнуте класне борбе јесте права национална држава. Зато, националну државу не могу водити људи који пре општих гледају своје интересе, ни професионални политичари – представници политичких партија тзв. „политиканти” ни саможиви службеници -каријеристи(који су способни и готови да служе и најгорим пo народ режимима), ни људи аморални и бескрупулозни. Националну државу треба да води и само може успешно да води национална елита. A национална елита je со и видело нације,то су национално и социјално најсвеснији припадници националне заједнице,најпожртвованији припадници свих сталежа који понесени градилачким одушевљењем целој нацији пружају примере самопрегора борећи се за њу и указујући joj пут у будућност. Једино у националној држави, држави која располаже свим атрибутима које смо поменули, могуће je успешно супротстављање рушилачкој и лажној идеји интернационализма, реалне, стваралачке, садржајне и природне идеје национализма, нације и националне државе. Ту се идеја наставља идеји.Рушилачкој — стваралачка. Онај који има стваралачку идеју биће победник. To je снага стваралачке националне идеје, a њу носе у себи национална држава и њена елита. „Наша Борба”, бр. 30, 29. март 1942.
Изборник