Чувени симбол Рима, бронзана скулптура вучице која је отхранила Ромула и Рема, са два дечака који су ренесансни додатак, означава митско порекло и снагу Рима. Време израде ове познате скулптуре је било одувек тема расправа историчара. Најстарија историја скулптуре је пуна непознаница и неки научници су због тога, чак сматрали да је средњовековни рад.
Скулптура, висока 85 сантиметара представља вучицу која доји Ромула и његовог брата близанца Рема, за које се каже да су оснивачи Рима. Према легенди, свргнувши са престола брата Нумитора, Амулије је постао краљ града Албе Лонге. Да би избегао рођење наследника који би могао да тражи престо, присилио је братаницу Реју Силвију да постане весталска девица. Али, она се сјединила са богом рата Марсом и родила два близанца, Ромула и Рема. Амулије их је одмах по рођењу бацио у реку Тибар. Близанце је на обали Тибра у подножју Палатина, једног од седам брежуљака, пронашла вучица и подојила их је у пећини Луперкал, након чега их је пронашао пастир Фаустул, који их је узео и отхранио. Када су одрасли, убили су краља Алба Лонге и одлучили да на месту где их је вода некада избацила, брежуљку Палатину оснују град. Убрзо су почели да се свађају који ће од њих двојице владати градом. Пошто се Рем наругао браздама којима је његов брат близанац означио будуће зидине града, Ромул га је убио. Град је основан 21. априла 753. године пре нове ере и назван је по свом првом краљу Ромулу.
Рана историја скулптуре је прилично нејасна. Више античких извора помиње ову скулптуру. Плиније Старији помиње скулптуре вучице у римском форуму, као чудо у бронзи. Цицерон је записао да је скулптура оштећена у удару муње, а на њој је приметно оштећење шапе. Капитолска скулптура вучице, каква је данас позната у историјске записе улази 1471. године када ју је папа Сикст IV поклонио грађанима Рима уз неколико других скулптура од бронзе. Они су тада пресељени у Палацо деи Конзерватори на Капитолу, где су чинили језгро нове музејске збирке.
Многи научници сматрају да је фигура вучице етрурска, из В века пре нове ере, а да су фигуре Ромула и Рема додате у XV веку, вероватно рад фирентинског мајстора Антонија Полајуола. Не постоји сумња око ренесансног датирања Ромула и Рема, али симболичка снага и скулптурални квалитети вучице потичу из античког периода било да су етрурски, италијански, грчки или римски.
Славни немачки историчар уметности Јохан Јоаким Винкелман, археолог и пионир у проучавању грчке, етрурске и грчко-римске уметности, приписао је 1764. године скулптуру вучице Етрурцима у свом ремек-делу Историја уметности у антици. Према Винкелману, грива и текстура на вучици представљају етрурску стилску особеност. Заиста по многим својим особеностима ова скулптура је скоро сигурно етрурски архајски оригинал, јер њен чудесно свиреп израз и притајена физичка снага тела и ногу имају исте оне особине које уливају страхопоштовање, а које се осећају у етрурској статуи Аполона из Веја. У сваком случају, вучица као тотемска животиња Рима доста је повезана са етрурском митологијом, у којој су вукови, рекло би се, играли значајну улогу још од најстаријих времена.
И данас је још увек актуелно утврђивање старости скулптуре вучице. Ипак, на сајту Капитолског музеја у Риму и даље пише да је скулптура из В века пре нове ере и да ју је музеју 1417. године поклонио папа Сикст IV.