Срђан Мркаја “А СВЕ ЈЕ МОГЛО БИТИ ДРУГАЧИЈЕ”

Кредо ( Credo ) а уједно и императив модерне полужене је да се не удаје до 35 године живота ( да јој гузица види свијета ) и да заврши школе ( од којих иначе и неће ништа имати на страну што ће углавном учити глупости а ако су приватне и при том је из богатије породице , зна се начин доласка до дипломе…исто важи и ако је промискуитетније нарави а још при том изгледа изазовно ) , затим направи пословну каријеру као рецимо секретарица неке успјешније фирме ( по могућности стране ) па да је директори и шефови водају као пословну пратњу по „шумама и горама“ ( викендицама и хотелима , морима…).  Најбоље да из сваког града који обиђе ( као свјетски путник ) избаци по неки „selfie“ мислим ваља се да свијет види како је она успјешна и врхунска пичка за којом се обавезно балави…онда кад се „дијете“ испуца да не кажем офуца…на ред стиже и породица ( ма шта то значило ). Подесан за оплодњу је неки средњовјечни добростојећи чика дакако итекако солвентан , нема везе што има вишак килограма , што му срди из уста или је једноставно дегенерик који се ничим изазван нашао у сред кинте.  Затим , кад је чика оплоди , добије шут-карту јер више није потребан ( увијек треба родити само једно дијете јер то је сасвим довољно да се испуни биолошка обавеза тј. психолошка потреба за корисношћу , затим једно дијете је потпуно довољно да дотична мама буде призната као остварена у друштву , фамилији…само једно дијете јер никад не треба претјеривати а и куда би са више дјеце која само сметају и нарушавају комфор а и не изгледа модерно водити са собом „буљук“ дјеце ) али је потребна алиментација и све преко тога што ће чика радо дати своме дјетету ( а ту је и мама , бивша и никад прежаљена ). Наравно док је трајала трудноћа било је потребно ангажовати националну гарду за подршку јер јбг једном је она трудна и цијело друштво треба да се радује и брине због тога…

Док је још била удата за чику , наравно да је нашла допуну ( понекад и више њих ) у виду млађег још бубуљичавог пастува јер јој се тако хтјело а зна и да засврби некако с прољећа…наравно то нико неће знати и она ће увијек глумити брижну супругу и мајку док редовно по друштвеним мрежама буде дробила како ниђе нема мушкарца на свијету цијелом.  Наравно поткријући ће се одушевљавати фоткама на којима „има шта да се види“ а које ће јој у инбокс слати напаљени средњошколци или лезбејке под лажним именима.  Пошто се коначно ослободи чике ( бившег супруга којег никад и није могла очима виђет ) и званично добије статус модерне жене тј.  разведене друштвено прихватљиве проституке , моћиће се посветити својим редовним феминистичким активностима без обзира да ли су те активности прикривене и заодјенуте формом православља и патријахата или су потпуно отворене кроз невладине организације и слична малоумна удружења. Треба едуковати ( како дебилан страни израз који је омиљена мантра просјечне будале ) млађа покољења. Она ће наравно бити узор младим дјевојкама коју ће називати „краљицом“ ( која зна како се живи ).

Онда ће је наша „јунакиња“ једног дана пробудити и кад се осврне иза ње никог и ничега више неће бити.  Чика ( бивши супруг ) је одавно и коначно нашао жену свога живота и баш му добро иде , дјете је отишло негдје у свијет као нека јебена манекенка коју вода како који стигне а мами се јавља само кад „улети у кризу“ јер користи опијате ( не може да издржи притисак око себе )…пријатељи а шта то бјеше ? Наша „јунакиња“ више није занимљива ни манијацима који масовно онанишу на много млађе а и ништа не ризикују на тај начин ( да зараде неку болештину ).  Она ће сједити сама поред прозора и гледати неку другу сличну њој како јој неки други чика , отвара врата од кола са замишљеним изразом на лицу који би се отприлике могао превести „јој шта ћу да јој радим сад кад сам попио вијагру“…сједиће тако поред прозора и тад ће се коначно сјетити да је она једном заиста вољела човјека који је био спреман да умре за њу али јој се тада није уклопио у планове.