Срђан Мркаја ХРИСТОСФЕРА – ЕВРОСФЕРА

( есеј о успону , паду и васкрсењу бијеле расе )

Хришћанство ( Православље ) и патријархат су основни стубови на којима је стајала бијела раса. То су назначења ( идентитети ) која су уздигла бијелу расу на пиједестал свијета. Губитком тј. рушењем ова два стуба , урушила се и моћ бијеле расе тако да она сада робује и нестаје понижена и мрцварена. Многи се неће сложити са мном. Многи ће казати да су паганска времена била чистија и боља за бијелу расу , да тада није било расног мјешања и да је у та времена патријархат био много јасније дефинисан и конституисан у породицама…но да ли је баш тако ?

Прво , времена кад су наши стари били пагани ( дослован превод је “сељаци”јер паган је од “pagus” lat. што значи “село”…наиме хришћанство се прво ширило у градовима а у селима се се дуже задржала незнабожачка вјеровања па отуд и колоквијално име за њих “пагани” ) су била времена нашег духовног ропства ,времена проклетства са чисто хришћанског становишта. Тачно је да су се тадашња вјеровања углавном ослањала на култ крви и култ мртвих међутим то није могло да уздигне бијелог човјека у правом смислу.  Он јесте освајао и имао своја достигнућа и на научном пољу ( посебно када је филозофија упитању…) ,умјетности…али будући духом поробљен , није могао да досегне до духовних блага. Историја је цивилизације ( иако не волим тај термин ) је као историја тј. живот појединца. Рођење , одрастање , зрело доба , одумирање и на крају смрт без које нема Васкрсења. Тако је и доба паганско било вријеме одрастања ( дјетиње доба )у духовном смислу , народи бијаху као дјеца неразумни , дивљи , неартикулисани, неискусни , плаховити , површни…Тек појавом Хришћанства  ( Важно је напоменути да под појмом Хришћанство увијек мислим на Православље пошто другачије и не постоји по учењу свете цркве  ) бијели човјек почиње духовно да сазријева и да схвата дубине и ширине Божанског домостроја. То је због тога што Хришћанство није још једна у низу филозофских религија ( или религиозних филозофија ) него је управо , откровење. Бог се човјеку сам открио, открио му истину и показао сопственим примјером као дијелом један од нас (Богочовјек ). То је био прави потрес , револуција духа , унутрашња експлозија ван космичких размјера , сакрална епика. Није случајно Господ изабрао баш бијелу расу да “изнесе” нову вјеру јер као што јевреји бијеху изабрани за стари завјет тако Бог изабра бијелог човјека и Европу за колијевку хришћанске вјере да се преко те колијевке испуне ријечи “Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио”(Матеј 28, 19-20). И заиста углавном преко бијелог човјека долази ријеч спасења свим народима ( не кажем да у цркви нијесу и друге расе мисионариле али црква је одњегована у евросфери и у бијелој раси а огромна већина мисионарске дјелатности када погледамо кроз историју је истог поријекла ).

Све што србин данас треба да зна је да је препуштен сам себи. То је сурова истина. Не постоји ниједна институција у друштву која је православна и србска односно све су анти-хришћанске и анти-србске у самој својој суштини. Дакле , србин нема цркву ( постоји истинска црква али она је малобројна , у повоју још и расута на много начина , дјелова и у географском и у сваком другом смислу ,готово да је анонимна јер је интересовање за истинско православље у срба слично интересовању за лањски снијег ) макар не као институционалну јединицу у држави јер је екуменистичка секта узурпирала трон св. Саве и лажно се преставља као СПЦ. Србин нема своју државу јер данас и не постоје државе у правом смислу те ријечи ( осим сталних чланица СБ УН + Израел + С. Кореја…па и за ове је питање колико су то државе ако узмемо дефиницију државе да је она организована сила која не прихвата никакав ауторитет изнад себе тј. над-државна тијела ) све друге „државе“ су сведене на ниво колоније , протектората или чак ,картела и центра за снабдјевање ( „supplies center“ ) како се вјеровали или не води и наша реп. Србија у незваничним документима ( који су много битнији од оних званичних ). Србин нема своју академију наука и умјетности јер су ту институцију одавно појеле мрачне силе јудео-масонске секте( част појединцима али изузетак само потврђује правило ). Србин нема своју војску , полицију , службу безбједности…све у свему , србин нема ништа.Међутим има једна ствар коју нам никако не могу украсти , одузети , присвојити а то је наша душа , наше право на истину , правду и слободу и изнад свега ,право на спасење наше душе ! Бога не могу фалсификовати иако се труде , не могу нас присилити да се одрекнемо себе па чак иако нам могу одузети овај живот.Херојство се састоји у томе да устанеш и кажеш НЕ њиховом лажном богу , њиховим лажном свијету који пропада , њиховим лажним вриједностима које су засноване на лажима и полуистинама. Херојство се састоји у томе да прихватиш ИСТИНУ и само ИСТИНУ по сваку цијену и држиш се ње без обзира куда ћете то одвести и довести и са каквом жртвом. Херојство се састоји у томе да останеш човјек али и не само човјек него и србин али и не само србин него и православан али и не само само православан него и истински православан…истински син , истинске цркве.Херојство се састоји у томе не да рушиш постојеће институције које се труле и у самртном ропцу него да себе изградиш у институцију , да створиш паралелну институцију , на здравом темељу. Зашто да убијеш непријатеља који умире , зашто да прљаш руке борећи се против друштва које се распада у метастазама а при том још увијек има моћ и силу да те санкционише ?! Буди херој новог доба , изгради свој систем , себе начини државом , своју породицу независном и сувереном ,обезбједи изворе воде , хране , животног простора немој да зависиш од њих…буди аутономан у што већем обиму јер ћеш у том обиму и бити слободан.Пронађи своју цркву , пронађи слободне србе који мисле као и ти , уједините сеу мале заједнице. Чувајте своју вјеру , крв и насљеђе предака , то је херојство новога доба и једини начин за опстанак слободног човјека.

Највеће бијело , паганско царство ( Римска империја )постаје прва бијела Хришћанска држава. Тај процес трајао је три вијека.Револуција духа увијек иде изнутра ( из духа , из душе сваког појединца ) и генерацијама полако преузима иницијативу над дегенеративним процесима паганске вјере и културе. Хришћани су изградили свој “паралелни систем” на оној чувеној“Богу Божје а Цару Царево”(Mt 22,21). Црква дакле , није организовала пучеве , револуције , позивала на насилно рушење система који је био сасвим непријатељски…ништа од тога , црква је васпитавала своја чада далеко од очију јавности , константно прогањана и систематски уништавана међутим она је ипак стано јачала и напредовала. Када ово изрекнемо , неминовно морамо се упитамо како и зашто ? Бог је кроз цркву васпитавао људе , учио их правим вриједностима , Бог је од “камења” правио нови народ свој. Нову елиту. Та нова духовна елита је била супериорна у односу на паганска учења и њихове жречеве из простог разлога јер паганима није била откривена истина па су пропадали. Треб напоменути да се Хришћанство појавило баш у право вријеме тј. у доба када је паганштина била на издисају у метастазама. Ситуација у тадашњем Риму била је као двосмјерна улица посматрана вертикално , један смјер иде ка пропасти  , одозго према доље а други према успону , одоздо према горе. Потпуно одвојена два смјера. Црква није у ништила паганску вјеру јер то напросто није могла будући много слабија и малобројнија , лишена статуса у друштву , финансијске моћи…Ко је уништио паганску вјеру ? Па уништила је саму себе. Напросто доживјела је свој крај као што дијете престаје бити дјететом и почиње бивати зрелим човјеком ,цивилизација бијелог човјека је изашла из духовне адолесценције , то се десило.Тако је Рим постао нови дух и нова снага бијеле расе и десио се сакрални експанзионизам евросфере. Као што некад јевреји старог завјета бијеху клица и сјеме будућих времена и као што Рим постаде нови Јерусалим тако и Константинопољ постаде нови Рим јер се ново вино спрема у нове мјехове ( “И нико не ставља ново вино у старе мјехове. Иначе ће ново вино поцјепати мјеховеи пролиће се, а мјехови ће пропасти. Него се ново вино мора ставити у нове мјехове” Лука 5:1-39 ).

Одмах послије стварања првог Хришћанског царства тј. Свете Римске империје ,Миланским едиктом ( Милански едикт је законскиакт који су донели цареви Константин Велики и Лициније,а којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћанакоје је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано)313.године. Њиме хришћанствоније постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољенода могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице. )и његове коначне подјеле на западно и источно ( Послије смрти Валентијана 392.године, цар Теодосије је завладао цјелокупним Римским цаством. Међутим, цар Теодосије је 394. године коначно подјелио царство на два дијела. Западни дио царства дао је млађем сину Хонорију,док је старијем сину Аркадијупредао источни дио царства. Цар Теодосије умро је 17. јануара 395. године. Послије те године Римско царство више никад није било уједињено. ) иако у стравичним политичким турбуленцијама , бијела раса је почела да напредује свевише. Чак и послије отпадања запада од Хришћанске вјере ( Званично , пад је био1054. али стварни пад почиње одлукама Цариградског сабора (869.),који осуђује цариградског патријарха Светог Фотија. Сам Свети Фотије сазива Сабор у Цариграду (867),одбацује одлуке сабора и осуђује папуи његово учење. Истина, Цариградски сабор (879-880) године, на којем учествују и легати папе Јована VIII,признаје Светог Фотија за патријарха,осуђује филиокве(Свети Фотије је збацио папу Николу I који је подржавао додатак филиокве, који су унели њемачки католички мисионари у Бугарској),признаје једнакост Цариградаса Римом,при чему Рим има πρεσβεια. Године 1052.патријарх Михаило Керуларије затвара латинске храмове у Цариградузбог тога што су употребљавали бесквасни хлеб чија материја није ваљана за евхаристију.Године 1053,на позив цара Константина Мономаха (1042—1054),папски изасланици долазе у Цариград, но патријарх Керуларије одбија да их прими. У тој ситуацији вођа делегације, кардинал Хумберт — кога је папа опуномоћио да одговори Лаву, епископуохридском, који беше припремио списак латинских погрешака и новотарија — полаже на престо Цркве Свете Софије „пресуду искључења“ патријарха. Са своје стране,Михаило Керуларије осуђује поступак кардинала.)

иако дакле у јереси западни човјек је ипак напредовао у односу на паганско доба , на свим пољима јер пад ће се осјетити много вјекова касније. Запад је међутим од тог тренутка носио сјеме зла у своме бићу и сјеме будуће пропасти.

Исток је имао другачију “судбину” јер се стално борио са непријатељима вјере а посебно од пада Источног Римског Царства ( У 14.веку почели су да надиру османски Турци; дуготрајна опсада Константинопоља завршила се 1453,када је последњи цар Константин Драгаш погинуо на градским зидинама, област потпала под османску власт. (Видети:Пад Цариграда (1453). Источни бијели народи су често били окупирани и у ропству од азијатских хорди али се никад нијесу предавали и на крају су успјели да истјерају те хорде зла и остваре своју слободу. Без обзира на све недаће и страдања , политичке прилике…бијели човјек је константно напредовао на свим пољима.

 

И стварањем трећег Римског Царства , Свете Русије ( Почетак стварања била је  Кијевска Русија, која је примила хришћанство из Византије 988. На тај начин настала је руска култура која је током наредних хиљаду година представљала мешавину Византијске културе и културе старих Словена. Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година 13. века,услед најезде Монгола. Током овог периода, градови као што су Новгород и Псков, очували су културно и политичко наслеђе Кијевске Русије.Након 13. века,Москва је полако почела да доминира над осталим културним центрима.До 18. века Велика московска кнежевина је прерасла у велику Руску империју, која се простирала од Пољске на западу, па све до Тихог океана , на истоку. ) , бијела раса на истоку потврђује своју виталност и своју моћ.

Вратићу се час на запад и на историјски период колонијализма и прије њега на период , крсташки ратова тј. похода. Највећи критичари Европског колонијализма су управо либерални Европљани , свашта ћете чути из уста ових “објективних” корисних идиота…али готово никада нећете наићи на непристрасност и објективност ! Ови школовани мазохисти воле да бране права других и увијек су у првим редовима одбране туђих интереса макар како неоснованих. Нико им никада није рекао да су школе којима се толико поносе и дипломе којима нам свима машу пред очима само сертификати који потврђују њихову малоумност од стране установљавача тог и таквог система вриједности. Европски колонијализам је био израз акумулираног квалитета бијеле расе с једне стране и духовне супериорности Хришћанске цркве с друге ( мислим на колоквијално појам Хришћански у социолошко-културолошком смислу не улазећи у еклисиологију и догматику ). Колонијализам је попут крсташких похода био величанствен јер је био освајачки и нападачки али и ослободилачки по карактеру. Друго је питање злоупотребе и питање скривених и паралелних интереса. У чисто стратешком смислу, војнички гледано , сјајна идеја је отићи на терен непријатеља и напасти га. Послије крсташких похода запада а посебно послије колонијализма почиње и коначни опадање моћи бијеле расе које је како видимо мјестимично до потпуно везано за судбину цркве ( мислим на појам црква у колоквијалном смислу ). Дакле мотив Европског колонијализма је био потпуно исправан а методологија је свакако била контроверзна ипак зар ти исти црнци не би и данас конзумирали сопствени пород или жртвовали своје најрођеније да им ми “ужасни” колонијалисти нијесмо објаснили да то није достојно човјека ? Зар их нијесмо обукли ,описменили…једном ријечју направили од њих људе ??!!! Било је злоупотребе наравно и штете али највећу корист од колонијализма имали су баш ти робови ,баш те колоније ! Да није тако , зар би њихови потомци сада удобно сједили усвојим становима у центрима Европских метропола , живећи од социјалне помоћи“злих” бијелаца , коитирајући наивне и тако понижавајуће либералне њемице ,францускиње…??!! И то им није доста него траже и пријете , инсистирају да се у тој Европи њихових бивших господара , избрише Хришћански карактер и потпуно изједначи са Исламом и осталим ћивутским сектама !

Најпогубнији утицај у културолошком ( а касније и у сваком другом ) смислу је имала “ренесанса” ( овдје се нећу бавити тим појмом у ширем смислу него ћу само у кратким цртама покушати да објасним суштину ). Она је суштински значила повратак на паганску културу. Ренесанса је била прво културолошки а послије научни па коначно и политички пројекат ( вирус ) који је инсталирала и форсирала јудео-масонска секта која је и највећи непријатељсвете цркве ( они не праве разлику него једнако мрзе све што се назива црквом и вјерује у Христа ) и бијеле расе.  Ренесанса је утицала на готове све поре друштва на свим нивоима. Престављала је револуцију у најнегативнијем смислу тог појма , све потоње револуције носиле су њено сјеме зла. Ренесанса је разорила патријакалност на западу злочиначким писаним недјелима као што је “Ромео и Јулија”. Она је уништила тековине свјетлог средњег вијека и идеје хуманизма ,индивидуализма , комформизма , либералзима , демократије , глобализма ,интер-расизма , мултикултурализма , релативизма , синкретизма , атеизма…су отровале бијелог човјека а Европу потчиниле јудео-масонској секти чије је карактер у суштини , сатанистички. Све што данас видимо директна је или индиректна посљедица ( привремене ) побједе , ренесансе и атлантистичког левијатана над хиперборејским средњовјековним концептом сакралног , мистичног , елитистичког ,органистичког , монархистичког , патријахалног , витешког , посвећеног ,жртвеног , Божанственог.

Запад је дакле почео умирати од 1054 а исток послије пада трећег Рима ,Руског царства ( Руско царство (рус.Русское царство^[1][2])била је руска држава између 1547.кад је ИванIV Грозни преузео титулу цара и 1721.кад је Петар Велики одбацио титулу цара и узео титулу императора,од када практично започиње период развитка Руске Империје. У српској историјској науци се сматра да је Руско царство трајало до Фебруарске револуције 1917.Када се Велики московски војвода Иван Грозни 1547.крунисао за цара све Русије, на значају је добила концепција Москве као ТрећегРима, која је настала за време ИванаIII. По тој теорији Московска држава је остала последњи бастион православног хришћанства. Византијски ритуали, племство и државни симболи попутдвоглавог орла су се обликовали по византијским узорима. Церемонија крунисања седамнаестогодишњег Ивана Грозног подсећала ја на крунисања византијских царева. Московска држава је себе схватала као слободну територију Русије чија је мисија била да целу Русију ослободи од стране владавине. Ова политика је довела до ратова са Пољскоми Литванијом,односно касније са Пољско-литванскомунијом. ). Тачније све док се помјесне Православне цркве нијесу потчиниле глобалистичком пројекту ( вирусу ) јудео-масонске секте , екуменизму (Екуменизам је настао у 19.веку унутар протестантских цркава (екуменски покрет). Унутар Католичке цркве претече су екуменизма у 19. веку: Ј. Х. Њуман, Д. Мерциер, Ј. Ј.Штросмајер, а у 20.веку бенедиктинцииз Чеветохенау Белгији,доминикански центар Истина у Паризу,а својим еклезиолошким радовима доминиканац Конгар. Након Другог ватиканског концила (1962—1965)Католичка црква прихвата основна начела екуменизма и одриче се унијаћења.(Декрет 2. Ват. Сабора: Unitatis redintegratio 1964.)признавајући лажна учења а одбацујући своја Православна , учланивши се у ССЦ(  1938.године у Utrehtu – настао је Светски савет цркава (World Council of Churces – WCC). Поред тога, организацијаВера и Поредак је наставила да постоји и како посебно тело. Након конференцијекоја је одржана у месту Сантијаго Ди Компостело у Шпанији, 1993. године, 2004.је одржана и конференција у Куала Лумпуру у Малезији. Разматрано је стањеекуменског покрета и његов развој од прве конференције организације Вера и Поредак до данас. Данас огранком Вера и Поредак управља комисија од 120чланова. Представници Православне цркве у данашњем саставу су Архиепископ Албански Анастасиос, професор Јован Крисавгис из Грчке православне Цркве Америке, иначе професор на високој теолошкој школи Светог Крста, затим епископ Иларион (Алфејев) из Руске православне цркве, о. Хеики Хутунен (Heikki Huttunen) из Финске, Митрополит мар Григорије Јохана Ибрахим из Антиохијске Патријаршије, о. др Виорел Јонита (Viorel Ionita) и др Михаел Тит из Румунске ПЦ, др Роман Јурига из Православне цркве Чешке и Словачке, о. Јан Кулазук из Пољске, Макарије Архиепископ Кеније и Иринуполиса, о. Михаил Наим из Антиохијске Патријаршије, свештеник др Предраг Пузовић из Српске православне цркве, Владимир Шмали из РПЦ, Констац Тарасариз Православне цркве Америке, Након оснивања ССЦ је требало да одржи прву општу скупштину 1941.године. Међутим, пошто је отпочео рат, овај догађај је одложен за касније. Прва скупштина је одржана тек 1948.„Вера и Поредак“ и Живот и Деловање“ ушле су у ССЦ. У ССЦ је оформљен централни одбор који сваких шест до седам година организује један општи скуп. На тим скуповима се потврђује воља чланица да наставе своје деловање у ССЦ а одређују се и смернице за будући рад.

1952.године цариградски патријарх Атинагора издао је енцикликуу којој позива све поглаваре помесних православних цркава да се придруже Светском савезу цркава. Већ од 1952. поједине православне цркве почеле су да сеукључују у ССЦ, а 1955. г. Васељенска патријаршија шаље своје сталне представнике у централу ССЦ, у Женеви. Године 1959. централни комитет ССЦ сесастаје на Родосу са представницима свих православних цркава. 1964.године патријарх Атинагора се сусрео римским папом у Јерусалиму.Сусрет папе Павла VI и патријарха Атинагоре у Јерусалиму био је први сусретпоглавара Рима и Цариграда у последњих 526 година, тачније од сусрета у Ферари између патријарха Јосифа II и папе Евгенија IV. Пошто су заједнички прочитали молитву Оченаш, изменили целив мира и заједнички благословили народ, на крају је патријарх даривао папу архијерејском панагијом, са представом Господа каоучитеља, симболом епископске части православних јерарха. 7.12. 1965.године Цариград и Рим укидају узајамне анатеме из 1054.године.).

Од тада света црква излази из институција и данас је можемо наћи само у траговима ( Грчки старокалендарски синоди са чувеним манастиром Есфигмен на Светој гори , Румунска истински православна црква , Руска истински православна црква , Србска истински православна црква која има само неколико стотина вјерника…). Процјењује се да истинских православних данас на свијету нема вишеод 5.000.000 ( а једино се они могу сматрати хришћанима по канонима свете цркве) и они се углавном налазе у Европи и бијеле су расе.

Данас је Европа на издисају , сви виде азијатске хорде , црначке дивљаке и исламске фанатике који харају , руше и уништавају све пред собом али њих је у Европу довела опет она иста ужасна јудео-масонска секта послије другог свјетског рата и “маршаловог плана” ( који садржи тајне клаузуле које се тичу промјене структуре становништва Европе путем масовног насељевања црначких робова , азијатских хорди и исламског фактора као и кроз расно мјешање са бијелим људима. Сада се јасно види које су силе побједиле у том иначе такође фингираном рату. Јудео-масонска секта жели да потпуно уништи бијелу расу и свету православну цркву , бијелу расу кроз абортусе и расно мјешање које преставља ауто-геноцид као и тровањем преко хране , ваздуха , вакцина…а свету цркву путем екуменистичке јереси , стварањем антихристове анти-цркве.

Постоји још један начин како се додатно слуђује и уништава бијела раса , повампирењем паганизма. Модерни паганизам нема никакве везе са античким паганским многобоштвом јер док је овај други био логичан будући људи нијесузнали за Бога живога и њихова вјера бјеше покушај и стријемљење ка спознајиправе вјере ( Православља ) дотле ови модерни пагани јесу продукт антагонизма исамо су реакција на леву масонерију…( интерни сукоб између леве масонерије идесне , између Јоркширског обреда и његовог опозита , Шкотског обреда , између анти-француских интернационалистичких ложа и Нордијско-Германскихпро-националистичко расистичких ( негативно расистичких ) инсталираних од друштва Туле и Герман ордена…у суштини фингирани сукоб који је јудео-масонска секта контролисала цијело вријеме и сад контролише , довољан примјер је тзв скин-хедспокретом )…Шта је данас модерни паганизам ? Само реакција обезбоженихгенерација чији су родитељи весело дивљали у хипи-комунама ! Људи који о Хришћансву знају колико и Адолф Хитлер који се званично декларисао као расиста а према бијелим русима ( који су најчистији примјери бијеле расе нордијског иисточно-прибалтичког типа ) вршио геноцид под изговором животног простора за аријевску бијелу расу ???!!! Људи који не знају ни азбуку вјере Хришћанске (катихизис ) , богословски неписмени који немају благе везе о суштини вјере (нити желе да знају ) али су врло ревносни када је упитању критика исте што самопоказује и доказује њихову озбиљност и валидност њихових ставова ! Ни не сањају да имају јасно дефинисану улогу у рату против бијеле расе и свете цркве.

Из свега овог призилази да је успон , пад и васкрсење бијеле расенераскидиво везано за Христа и његову свету православну цркву. Постоји самоједан пут , само једна истина. Крв је изнад тла а само је  дух изнад крви.Наш успон , пад и васкрсење је везано како за наш лични живот тако и за нашурасу , народ , породицу…све је везано за Христа , све има везе с њим јер јеГоспод Творац свега што постоји. Бијела раса нема избор и за њу као и за свеважи :

“Чујте сви ви, који сте туђи просвећењу (крштењу): ужасните се, заридајте! Страшна је то претња, страшна одлука ! Немогуће је, говори Христос, ономе који се не роди водом и духом да уђе у Царство Небеско, јер на себи још носи одећу смрти, одећу проклетства, одећу труљења – још није добио знак Господњи, још није свој, већ туђ; нема знак за царство.”

Свети Јован Златоуст, Беседе на Јеванђеље од Јована, 25.1.

 

ЗАКЉУЧАК :

Мотив да напишем овај и овакав текст јесте моја жеља да укажем на корјен пада бијеле расе ( не кажем да то није и корјен пада човјечанства уопште ,напротив ). Обраћам се управо родољубима и расистима. Желим да им објасним да и хришћанин може бити расиста и то веома дефинисан , децидан и поносан. Желим им показати да је страдање наше бијеле расе нераскидиво скопчано са страдањем наше свете цркве.Да нам је највише дато , да смо изабрани али и да је кроз историју наша одговорност највећа пред Богом. Расизам није мржња како га желе приказат иинтер-расистички гуруи , новог свијетског поретка. Расизам је љубав према сопственом назначењу ( идентитету ) према сопству онаквом како нас је Господ створио. Бог је имао разлог да нас створи баш овакве какви јесмо. Насљеђе предака , насљеђе крви је обавеза а не питање некакве “слободе”. Насљеђе крви је завјет праотаца и мистична заклетва коjа нас веже са генерацијама кроз вијекове. У нашој крви је Александар велики , Константин велики , Милош Обилић, Ђорђе Кастриот , Јанко Сибињанин , стотине храбрих краљева и војвода , хиљаде витезова , десетине светаца и сам св. Сава ! У нашој крви је сунце које је обасјавало жртву свих праотаца. “Племенита крв није вода као код изрода” каже наш народ. Ми имамо плаву крв „sangre azul“ ( термин који потиче још из старе Шпаније када су цјенили само они појединци тј. породице које се нијесу мјешале са маварима јерсу се на њиховој бијелој кожи јасније истицале плаве вене него на кожи мјешанаца. То је била практично визуелна лозинка која је касније по ослобођењу Шпаније била основ за добијање статуса у друштву. ) иако је црвена јер су наше вене као ријека као море.

Болест интер-расизма хара Србијом…срби и србкиње не чувају своју крв и своје насљеђе умјесто тога предају се животињским поривима и порнографској пропаганди за малоумнике која понижава бијелу расу ( а нарочито бијелу жену ).Порнографска пропаганда јудео-масонске секте индоктринише масе и учи да је црначки мушкарац обдаренији и у сваком смислу супериорнији од бијелог мушкарца.У ту сврху они у порно индустрији промовишу црначку супремацију служећи се најпрљавијим триковима и помагалима , надоградњамаи вјештачким инструментима , модерном технологијом , хемијом и селекцијом ( позитивном за црнце а наравно негативном за бјелце )…да би је и практично доказали као тобожеприродну а бијелим мушкарцима тако „набијали“ комплексе „мање вриједности“. У ту монструозну пропаганду су повјеровали и сами бјелци а и бијеле жене…и прихватају је као нешто сасвим природно па чак и пожељно. Прво комунизам са својим болесним љевичарењем а потом и демократски либерализам насвим нивоима , учинили су да данашњи срби готово да и немају свијест о свом расном назначењу ( идентитету ). Губитак и затирање патријахалног одгоја упородици али и цјелокупне идеје патријахалности у друштву и држави директно јеуништио достојанство нашег човјека и понизио га тако грозно да он данас проналази задовољства ваљајући се у блату са робовима и другим олошем.

Колико сам писао због расиста који су залутали или су на граници да залутају у у пакао паганштине , толико сам писао и због хришћана. То што смо крштени у истинској цркви не значи да треба да пљунемо на своју крв и своје насљеђе и да сваког водимо у спаваћу собу , оснивамо породицу , рађамо дјецу…Јесте Господ рекао “Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио” (Матеј 28, 19-20) али ниђе није казао да идемо и женимо црнце , цигане и са њима мјешамо крв. Хришћанска црква никад није бранила хришћанима да буду свјесни свога назначења и своје крви додуше није бранила ни мјешање али то није ствар цркве него васпитања и породице. Црква се бави суштином а то је спасење људи , то је њена мисија а не расна чистоћа сваког крштеног народа иако наравно сваки свештеник има право савјетовати по расуђувању и по својој  савјести што би обавезно требао.

Жеља ми је била да покажем да очување крви и свијест о своме расном назначењу не мора бити супростављена учењу свете цркве него напротив да једино у њој добија свој пуни смисао.

 

С.М. „Култ“