Амин вам кажем, ми морамо живјети а живјети морамо да би смо се борили; борити се морамо да би смо побједили. Зато умрите браћо, другови мили, умрите сад и потпуно, умрите заједно и сами! Смрт је наша мајка, само вас она рађа за вјечност, само је она забрањена и недоступна другима, онима који живе да би умрли вјечно. Презрите шаренило неукуса и циркусе погане. Просјечности се недајте нити мека јастука иштите ни топле жене мириса ни загрљаја очевог ни погледа старе мајке ни осмијеха сестриног ни пријекора братовог ни одмора ни Сунца у очима ни лица дјетињег ни изобиља вјешстаственог него оно што вам да Господ то примите, у страху, полако, тихо; унатрашке се удаљите и благодарите, јер све оно траже средњи и задњи а ви сте први и једини и зато се очистите од осредњости и тај широки пут обилазите, којим иду многи јер не знају куда ће нити знају крај тог пута нити желе да знају.
Збораш си, тако кажеш и устима тако збориш, а чујеш ли како одјекује топот коња у јуришу, ил’ висину досежеш ли стопалом? Збораш желиш бити а да ли миришеш залеђену крв праотаца, на блату измјешану у борби? Збораш хоћеш бити а знаш ли да си сам, сам са Христом, и да никог другог нема осим твојих другова и завета који си дао на месту у ком си стао? Сам си, Зборашу. Сам, го и бос и слаб и болест ти прети, душман ти се свети и крвник се спрема на тебе а ти си сам. Испред себе са крстом и вођен пророчким прстом и са свим болом ужасним. О, тешко је ово бреме! Можеш ли бити Збораш!? Јер онај који је већ мртав он је непобједив и онај који сјутра живи данас није ту! Можеш ли бити Збораш, који у пламену огња ревности исијава вјером; који у утроби ствара вољу; који из њедара рађа мач; који у очима носи власт!? Можеш ли бити?
Другови, чувајте се лажних пастира макар они имали хаљине свијетле и бљештаве; макар се градили као праведни и мудри; то су вукови у јагњећој кожи. „По дјелима ћете их познати“, сјетите се Господњих речи! Будите храбрији од храбрости и бољи од себе, савршени по заповјести царевој! Ја који вама заповедам слуга сам вам први и ви будите такви над онима које водите да не буде међу вама пакосника надменог! Ја, који вас водим, дјелима исповедам и ви чините тако јер ријечи су без дjела као врата која лупају под ветром: нити су затворена да чувају, нити су отворена да пружају! Ја, који вас учим науке, немам своје него се прихватам истине Христове. И ви тако учите, не по својим слабостима већ по Христовој сили! Ако сам и последњи рањени гријехољубац, ако и нијесам достојан ничег до осуде, ако је у праву само онај који ме осуђује, ипак ми Бог даде водити вас јер се не нађе блажи ни чистији који би хтјео, нити пожели храбрији и смиренији који би смјео, нити мудрији и већи хтједе узети узде ове. Нико не остаде од бољих! Лошега дакле слушате а не доброга, и злога пратите а не смиренога, али знајте да вас завољех као синове које никад нијесам држао на рукама! Као кринове са краљевске круне! Као вукове србске! Јер позвани смо да љубав имамо међу нама исте крви племените која орловски лети у нашим венама. Ми смо род небески а не курварски. Ми смо племство духа и крви а не полуљуди и свјетина овог света. Ми смо витезови који у себи носе побједе праотаца, визију Лесандра Великог, вољу Константина Нишког, величину Управде Јустинијана, силину Душана, Светост Лазара и храброст Обилића. И зато смо непобједиви, јер у нама ударају мачеви, у нама се сијеку врачеви, у нама застава се крсташка вије и Сунце побједе се у нама , смије.
У нама живи освета тј. гњев Цара Небескога, у нама је огањ који спаљује Јуде овога свијета! Ако се миру клањате, проклетом миру овога света који значи рат против Бога, знајте да за Збор нисте! Збор је „Војска смене“. Војска која води Свети рат! Ја држим ову руку високо подигнуту и нећу је спустити. Желим да је видите и нека је и непријатељи виде! И они који спавају дубоким сном у љењости нека је добро виде! Ја сам подигао високо ову крсташку заставу и нећу је спустити! Ја сам вас у очи погледао и нећу склонити свој поглед ни у једну страну! Загрлио сам вас као брат и нећу вам окренути леђа никад. Дао сам вам све што имам а то је моја ријеч и нећу је прекршити јер она је скупља од моје главе! Збораши, моји другови, браћо и саборци, Срби, кренули смо у свети рат за Христа Цара и Вјеру Православну, против свих кваритеља и јеретика који разбијају Цркву Христову и муте и прљају једини извор спасења нашега! Који жели нека узме крст свој и мач, нека труд да постом а жртву нека принесе молитвом, благочешћем нека опаше своја бедра, ревношћу нека брани исповедање Симбола вере и нека радосно ускликне: Христос Васкрсе – Православље или смрт! Збораши, кренули смо у Свети рат за србство, да ујединимо сва племена и земље наше! Који жели, нека узме свој крст и мач, и наоружа се знањем, и нека разобличава паганске храмове демонократије, републиканизма, космополитизма, мултикултурализма, комунизма, пацифизма,индивидуализма,анархизма, феминизма…
Збораши, кренули смо у Свети рат за Србију која жели да узме свој крст и мач и нека се наоружа стрпљењем јер смо сви добровољци и припремамо се сваког трена да ослободимо отаџбину а да непријатеља нападамо увек и на сваком кораку. Душман мора умрети и кажњен бити. Мора осетити страх од Срба. Крвник мора бити потпуно уништен и прободен копљем светог Ђорђа! Збораши, кренули смо у Свети рат за србског Краља, апсолутну монархију и наш племићки сталешки поредак. Који жели, нека узме свој крст и мач и нека закоље демона обмане, тајне владаре који нам прете, а на првом месту кривоносе, који су нам убили два краља и једног кнеза непосредно а незна се колико њих посредно, оне који су убили и руског цара. Тај змијски накот и Антихристове рођаке, сатанске слуге, двапута проклете – оне на које је пала невина Христова крв! Збораши, кренули смо у Свети рат за патријархат, власт мужа и оца над цијелом породицом. Муж је жени дар од Господа – Господар. Који жели, нека узме свој крст и мач и нека Господари прво над својом женом и дјецом, по Божијој заповести! Да се супротстави погубним феминистичким ужасима који руже закон Божији и природни поредак! Жена да вам буде потчињена потпуно вољом својом и деца да вам руку љубе у страху и поштовању. Како и приличи племенитима. Запамтите, ко не зна господарити, не може ваљано Богу служити! Боље је остати сам а исправан него правити компромисе са отпадницима и попуштати њиховим поганостима! На крају, одговараћете за оне којима сте требали господарити а нијесте и тако их препустили гријеху и пропасти! Збораши, кренули смо у Свети рат против болести мужеложништва, сваког блуда, наркоманије, моралне и социјалне наказности које загађују наше друштво, дегенеришући га и упропашћујући га непоправљиво. Који жели, нека узме свој крст и мач и подигне свој глас на хорде зомбија и нека буди заспале љењивце који знају али ништа не чине. Да се болесници смјесте у болнице а дивљаци у огњишта опоравка и да им се пружи права помоћ, како и доликује нама хришћанима. Ето, у такав рат кренусмо, такав крст смо понијели и такав мач узешмо! * * *
И сад, на крају ове ријечи, свима Зборашима дајем на знање! Свети рат се води само онда када вјерујеш у светињу а вјерујеш само онда када чиниш света дјела. Призивам све свете србске силе на вас! Призивам све молитве светих отаца на вас! * * *
Нека вам Господ Исус Христос, Цар, пода храброст и смирење св. Ђакона Авакума да и ви можете радосно клицати: Срб је Христов – радујте се смрти! Молитвама св. Ђорђа, славе и заштитника нашег, молитвама св. Саве србског, оца нашег, који нас је завјетовао на Сабору у Жичи на Православље или ишчезнуће ! Нека вам Господ искује оружје најбоље и нека се на вас спусти снага Самсона, нека вам зуб буде оштрији од вучјег очњака а муња Илијина нека вам сијева из ока, нека вам десница никада не задрхти као у Обилића. * * *
Као ваш вођа, наређујем напад док вам душа не исходи из срца и не смијете вратити мач у корице. Не смијете се бранити јер у Збору нема одбране, само напад и контранапад. И не осврћите се. Ваш огртач који носите је ваш покров. Када чујете хорове, појање и радост, насмијте се – то значи да сте у Царству Небеском, тамо где почивају храбри, у вијекове вијекова!
Нека је благословено Царство Господње. Напред у Свети рат! Напред у окршај! Напред у победу! Амин.
С.М. „Свети рат“