Мужевност је дух , карактер , дубина…она се не добија рођењем мада се могу наслиједити неки њени прерогативи , међутим суштински , мушкарац се ствара у „радионици“ свога оца или неког другог мушког ауторитета. Само мушкарац може направити мушкарца , исклесати га , сотворити. Мужевност је свијест о сопственој надмоћи и интегрална самоувјереност оличена у потреби да се влада и осваја. Мужевност је сурови мач воље која мушкарцу крчи пут кроз живот и држи га на трону његовог краљевства. Мужевност је суштина мушкарца и ерективни императив његовог живота. Само мужеван мушкарац може бити испуњен и радостан , спреман на жртву и способан да испуни заповјест свога назначења. А што је то мужевност у човјеку ?! У основи мужевност чини мушка снага у психо-физичком смислу. На првом мјесту психичка стабилност и моћ ( psychicae domination ) дакле јак дух. Основна карактеристика мужевности је нападачки принцип освајања. Мужевност је стално кретање ка горе ( ерективна акција ) , стално нападање и стално освајање , потпуна иницијатива и тотална воља за моћ. Мужевност искључује сваку врсту потчињености осим у контексту хијерахије јачих тј. моћнијих ипак када је у питању част ( увреда части ) тада и хијерарија више није легитимна. Мужевност је есенцијална сила живота и праузрок његовог постанка у биолошком смислу. Заузми став. То је основна карактеристика мушкарца. Мушкарац не мора да вози јагуар , не мора да пије шампањац од 1000 евра , не мора да љетује на Азурној обали…али мора да има став. Жена мора да зна с ким има посла. Став је његова легитимација , лична карта а у многим стварима и „црвени картон“. Заузми став , битно је да си са собом рашчистио и да ти је потпуно јасно шта желиш и шта никако не долази у обзир. Заузми став и не убјеђуј , не наговарај , не купуј , не моли , не пријети…само кажи ко си , како ствари стоје и шта желиш , ништа више и ништа мање. Боље да те жена поштује него да те воли ( пошто она може да воли и пса на улици и да га уједно сажаљева ). Мушкарац никада не смије бити љубоморан јер је љубомора женска особина…он мора бити супериоран , најбољи , јединствен…па према томе његова моћ му не дозвољава да било кога другог сматра себи равним а посебно не бољим од себе , зато је истинском мушкарцу страна свака љубомора… Мушкарац уопште не треба да познаје жену ( јер ни она сама себе не познаје ) , битно је да познаје сам себе и њој ће то бити сасвим довољно…стабилност прије свега. Мушкарац мора да нађе свога Бога , „убије“ оца у себи и „отјера“ мајку…искује себи мач , направи себи жену и изроди своју породицу…увијек ратује против цијелог свијета и никад не дозволи да му слабост завара траг. Мушкарац мора да ужива у својој мужевности и слободи која му она пружа да би привукао жену која је тек тада сигурна да је он стабилан и поуздан , господар свог живота. Хоћеш да заведеш жену ? Као прво мораш бити примјећен али тако да то не желиш. Друго , присутан довољно ( умјерено ) и одсутан повремено. Треће и најважније , никад не буди доступан више него је потребно да би постигао циљ. Она је као мачка а мачкама се не ставља поводац , довољно је само да одшкринеш врата и она ће сама ући. Чини тако и свака нормална жена , биће твоја. Савршен мушкарац је онај мушкарац који је потпуно равнодушан и на женско одушевљење њиме као и на женско незадовољство њиме. Он зна да је и једно и друго као вјетар који дође из неког разлога и оде…стога је њему женска реакција небитна , битан је виши интерес а виши интерес је оно што је он прогласио за виши интерес. Љубоморан мушкарац је мазохист који перверзно ужива у понижавању самог себе а то хистерично пројектује на жену , малтретирајући је управо њеним особинама. Зато је жени најодвратнија особина мушкарца , љубомора јер она види своје слабости у њему тј. тамо гдје никад то не би смјела видјети.