О Милоше, ко ти не завиди?
Ти си жертва благородног чувства,
воинствени гениј свемогући,
гром стравични те круне раздраба!
Величество витешке ти душе
надмашује бесмртне подвиге
дивне Спарте и великог Рима;
сва витештва њина блистателна
твоја горда мишца помрачује.
Шта Леонид оће и Сцевола
кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
престол сруши а тартар уздрма.
Паде Милош,чудо витезовах,
Жертвом на трон бича свијетскога.
Не мање него 12 пута у самом „Горском вијенцу“ помиње се Обилић. После имена Божијега ничије се име у овом делу, изузев учесника драме, не помиње чешће. Обилића Црногорци сневају – и поносе се таквим сном – Обилића певају, Обилићем се куну, Обилићем живе. И извесно нико од Црногораца није више сневао Обилића нити је ико њиме више живео него сам Његош.
Када би свеколико зло у свету имало само једну главу, Његош би је посјекао. Посјекао би је, и ако би је на чијем олтару сагорео – сагорео би је на олтару Милоша Обилића.
У бесмртном царству духова „Обилић над сјенима влада“. Састанку с њим у другом животу имају да се радују само они који су се показали витезовима у овом, и од тог састанка да се стиде они који су се показали слаби и вероломни.
Владика Данило пита ове друге у своме монологу: „Су чим ћете изаћ’пред Милоша / И пред друге српске витезове?“
Обилић стоји пред свима осталим витезовима. Но, он не влада само „сјенима“ него и живим људима. Оваква је опсервација Мустај-кадије односно великог витеза: „Милош баца у несвијест људе, ал’у пијанство неко прећерано“. А сват Црногорац пева: „Обилићу, змају огњевити / ко те гледа, блијеште му очи“.
Десница Милоша једним ударцем како Његош каже „престол руши а тартар уздрма“,односно и најдубљи понори се тресу од великог дела Милоша,од његовог сјајног подвига којим руши царство.Царство Милош руши скидајући главу азијатском цару.Милош убија на косовском боју турског султана што је јединствен слчучај у турској повести да један цар буде убијен,пре и после Милошевог убиства султана ниједан султан није убијен у боју.
Милошу нису равни ни славни антички краљеви у подвизима,јер наспрам њега свако је недостојан на поришту битке.Славан подвиг косовског витеза одјекује до 21. века.
Милош је пре свега величанствени витез у души,а затим и војни геније.
Још једна ставка је важна,славни витез није игром случаја убио цара,већ свесно жртвујући се(како неки извори наводе 12 витезова који су јуришали на Мурата) дао допринос за будућност српских земаља.Он није могао да зна исход битке,али је скративши азијатског цара за главу дао велике шансе Србији након битке,јер када један монарх премине може се десити да са њим пропадне и монархија или да у сукобима за престо пропадне.Није ни важна последица његовог чина колико сам чин,српски витез на Косову Пољу,чисте душе и образа,чврстом десницом,гордим срцем и челичним погледом посекао је турског цара.
https://www.youtube.com/watch?v=F46–GuidZA