Почетни капитал у Америци зарадио је на коцки, а потом га уложио на некретнине, постао најугледнији грађанин Денвера, и почео да шаље помоћ свом Рисну, Српској православној цркви и сиромашнима. Tестаментом је опредијелио novac за изградњу болнице у Рисну која данас носи његово име

Василије Васо Ћуковић је рођен у Рисну, 09. јула 1858. г. од оца Лазара и мајке Стане, у угледној трговачкој породици, са осморо дјеце. Кум на крштењу му је био црногорски војвода Анто Даковић, и дао му је име по св. Василију Острошком.

Волио је школу, као млад помагао оцу у трговину, и изучио занат у Рисну, али, немирног духа, већ са 12 година је отпутовао код тетка у Трст, који је такође био трговац. У Трсту је завршио вишу трговачку школу и одлично савладао грчки и италијански језик. Са 16 година се запослио у, тада познатој, грчкој фирми „Хyдиас“ као чиновник.

Na наговор једног поморског капетана из Рисна, којег је 1877. године срео у Трсту, отпловио је за далеку Америку. Прво у Њујорк, па Сан Франциско гдје је имао намјеру да се бави трговином. У почетку је то ишло веома тешко. У језуитском колеџу Свете Марије научио је енглески језик. Почео је да се коцка и зарадио је 46.000 долара. Новац зарађен на коци, инвестирао је у рудник, али тај посао му је пропао.

Луталачка тежња га одводи на кратко на Аљаску, а коначно, 1895.г. стиже је у Денвер, Колорадо. Ту купује земљу, наставља трговину, отвара коцкарнице и за кратко вријеме стиче већи капитал. Зараду од коцкарница инвестирао је у некретнине у доњем дијелу Денвера. Отворио је канцеларију у згради Централне депозитне банке и за кратко вријеме створио пословну империју вриједну преко милион долара.

Захваљујући својим способностима и интелигенцији, постаје у то вријеме један од најугледнијих и најутицајнијих личности града Денвера.  Жртвујући своја материјална средства учествује у изградњи и уљепшавању града, помаже разне хумане акције и учествује у јавном и политичком животу.

Велико човјекољубље је показивао помажући сиромашне и болесне. Помагао је и наше исељенике а био је добар познаник и пријатељ са Николом Теслом и Михаилом Пупином.

Женио се када је имао 64 године, са Маргарет Хурт, али су у браку били само седам година, пошто је умрла 1929. године.

Највеће доброчинство је показао према свом народу у тадашњој Краљевини Југославији, од којег се посебно издваја:

-1922.г. у част својих родитеља, основао је фондацију „Задужбина Лазара и Стане Ћуковић“  за школовање дјеце сиромашних родитеља из Рисна. У наредних пет година фонд је  повећавао, тако да је 1927.г. достигао 100.000 УСД. Од тог фонда школовало се 99 ученика.

-1929.г. послао је рисанској општини 2.000.000 динара за водоводну мрежу и електрификацију мјеста и за изградњу Народног дома у Рисну. Дом је завршен и отворен 1931.г.  и био један од најмодернијих све до земљотреса 1979. када је страдао и није обновљен.

-помагао је свој народ у вријеме Првог свјетског рата на Балкану,

-сиротињи у Рисну је редовно, пред Ускрс и Божић, слао по 10.000 динара (20.000 годишње)

-за цркву Св.Петра и Павла у Рисну је купио 5 великих звона у вриједности од 100.000 дин.

-Манастиру С.Ђорђе у Рисну за поправку, звоно и израду пута за кола  поклонио је, у два наврата, 360.000 дин па 100.000 динара;

-друштву „Соко“ у Рисну, за куповину справа, инвентара и завршетак позорнице у Народном дому је поклонио 400.000 динара;

-дао је прилог за подизање храма Св.Саве у Београду у износу од 230.000 динара

Послије смрти 1933.г. најзначајнија и најхуманија опорука Васа Ћуковића је да се у Рисну сагради велика болница, као помоћ сиромашним и болесним. У његовом тестаменту је стајало: „Још за живота желио сам да у свом родном мјесту подигнем модерну болницу. Ако је Рисан неподесан за овакву једну здравствену установу, нека се онда она сагради у неком другом мјесту у Боки, или ма гдје у Југославији …“

Опоруком је, између осталог, већи износ имовине, преко 1.300.000 УСД оставио својој најбилижој родбини, а износ од 100.000 УСД за изградњу скулптуре у центру Денвера у част његовог великог пријатеља градоначелника Денвера.

Васо Ћуковић је умро у свом дому у Денверу дана 20.12.1933.г. у 75 години. У тренутку његове смрти, имовина му је вредјела преко 1.300.000 долара, што је једнако куповној моћи данашњих 17 милиона долара. Већи дио имовине оставио је  својој усвојеној ћерци (синовици) и рођацима. Имао је четири сестре у Рисну и свакој је оставио по 50.000 долара. Највећи дио новца (300.000 долара које су биле вриједне као данашњих 2,36 милиона долара), тестаментом је опредијелио за изградњу болнице у Рисну која данас носи његово име.

Преузето са:http://www.sedmica.me Датум Преузимања, 25.12.2018.

 

https://www.youtube.com/watch?v=fdm5FmHMwEs