Видомир Шалипур (1970-1999) је био учесник рата на Косову и Метохији крајем 1990-их година, када су албански терористи и војска Републике Албаније, касније и НАТО пакт напали јужну српску покрајину и тако извршили агресију. Видомир је био командант специјалне полицијске јединице „Муње“, по којој је и он добио надимак. Остаће упамћен као прави јунак, који је увек ишао први у акцију испред својих бораца. Није се плашио смрти, нити се повлачио, чак и када је рањаван. Албанске власти су чак расписале награду за његову главу од 500.000 немачких марака, јер је био страх и трепет за шиптарске криминалце. Оставио је иза себе жену и два сина. Погинуо је на борбеном задатку док је његова супруга била у поодмаклој трудноћи са другим дететом.
БИОГРАФИЈА Видомир Шалипур, од оца Ненада и мајке Рајке, родио се 30. августа у Прибоју (Србија). Ту је завршио основну школу. Његови родитељи поред њега имају још три сина: Милутина, Владана и Станка. Након завршене средње школе Видомир се запослио у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, те је распоређен у Пећ, у Метохији. Тамо је основана посебна јединица полиције под називом „Муње“, а један од командира „Муња“ био је управо Видомир Шалипур, који је добио надимак по својој јединици. Оженио је 1996. године девојку Снежану, која му је наредне године родила сина Петра. Живели су у Пећи, до почетка бомбардовања Србије и Црне Горе, када их је Видомир преселио у Прибој. Супруга Снежана је у моменту Видомирове погибије била у поодмаклој трудноћи са другим мушким дететом, које је постало недоношче.
РАТНИ ДАНИ Јединица „Муње“, где је Видомир био командант имала је задатак да штити цивиле у рејону Пећи, од албанских терориста, које су због близине границе често упадале на Метохију и тако убијале Србе и неалбанце… пљачкале, палиле српспку имовину и православне светиње. Тако да је Видомир од почетка 1998. па до своје погибије учествовао у свим акцијама своје јединице „Муње“. У једној акцији чишћења терориста био је рањен у рејону Дреновца, код Високих Дечана. И поред тога што је рањен он није остављао пушку, већ је наставио борбу. У селу Прилеп, код Пећи, шиптарски терористи су почели да праве утврђења и митраљеска гнезда, па су припадници „Муња“ послати да то униште. Тако је и било. После вишечасовних жестоких борби „Муње“ су пробиле линију и разбиле терористичке снаге. Учествовао је у ослобађању Лођа, када су албански терористи унаказили тело његових колега: Срђана Перовића и Миле Рајковића.
СМРТ И САХРАНА Шипрарски терористи су расписали награду за главу Видомирова Шалипура на пола милиона (тадашњих) немачких марака, јер је био страх и трепет за њих. Тако су му направили заседу код села Радевац близу Пећи. Албански терористи из тзв. Ослободилачке Војске Косова напали су један полицијски пункт код Пећи 8. априла 1999. године. У том моменту Видомир Шалипур је тада био у џипу, па је успео преко радио везе да ухвати њихов разговор. Не чекајући ни минута одмах је кренио да помогне својим колегама. Тако је постао лака мета, јер су припадници тзв. ОВК испалили зољу (РБР) на његово возило и тешко га ранили. А мало касније је рафалом из калашњикова докрајчен од терористе Авни Елезаја из Затре. Његове колеге и претрпостављени су информацију о његовој погибији дуго чували од јавности, да не би пао морал у народу. Дан 8. април је проглашен Даном жалости у пећкој полицији, а његово тело је уз почасну стражу пребачено у Прибој, где је Видомир сахрањен 11. априла 1999. године.