Војвода Коста Пећанац

Коста Миловановић Пећанац (Дечани, 1879. – Сокобања, 25. мај 1944) је био четнички војвода током Другог светског рата, вођа „Пећанчевих четника“. У Првом светском рату био је вођа четника у Топличком устанку.

Коста Миловановић Пећанац је рођен 1879. године у селу Дечане, у близини манастира Високи Дечани. Датум његовог рођења је немогуће утврдити јер се Пећанац у војним документима водио само под годином рођења.

Отац Косте Пећанца Милован је био заштитник манастира Дечани. Оца и мајку су му убили Арбанаси приликом напада на Високе Дечане.

У Србију долази 1892. године када је имао 14 година. Радио је као најамник. У 21. години живота отишао је на одслужење редовног кадровског војног рока.

Крајем 19. и почетком првих година 20. века, на простору Македоније је започето четничко бојевање. Подручје дејстава србских четника била је превасходно територија Старе Србије. Коста Пећанац као млад четник се борио у овим сукобима. Учествовао је у бици на Челопеку, код манастира Матејче.

Ђакон владике жичког, војвода Јован Грковић-Гапон предложио је тада Косту Пећанца за војводу. На великом четничком скупу на Божић 1904. Кости Пећанцу је дата титула војводе. Имао је 25 година.

Од 1910. године појачале су се борбе у Македонији, којима се придружио Пећанац. Оставио је своју трудну жену и децу, узео свој карабин и отишао у бој.

​
За време Првог балканског рата, Пећанац је мобилисан као припадник Треће армије и борио се у редовној војсци, као наредник у другом пуку Моравске дивизије. Борио се код Мердара где је Арнауте поразио. Затим учествује у бици код Куманова и учествује у ослобођењу Метохије. Следи Други балкански рат, који Пећанац назива „бугарски рат“. Учествује на фронту од Китке на Осоговској планини, дуж реке Злетовске и Брегалнице. Одбацује Бугаре са својим снагама чак код Грљана.

На почетку Првог светског рата Пећанац се борио као редован војник. Био је наредник у другом пуку Моравске дивизије другог позива. Из рата ће изаћи као поручник. После пада Србије, 1915. године, Пећанац се са својом дивизијом повлачи преко Албаније. За време рата педантно је водио свој ратни дневник. За време боравка у Солуну, умро му је најстарији син Милован од тифуса.

Када су се бугарске окупационе трупе налазили на територији Србије, поново долази до враћања Косте Пећанца у Србију. По избијању Топличког устанка, већина народа се подигла против бугарских окупатора да брани своја огњишта. У србској врховној команди је направљен план за четничко ратовање унутар бугарске територије у Србији, а за ту улогу је одређен поручник Коста Пећанац.

Пећанац је већ чуо за покрет још једног четника Косте Војиновића- Топличког који је већ водио борбу против Бугара. Поручник Пећанац је авионом пребачен у горњу Топлицу. Састао се са Костом Војиновићем 9. октобра 1916. у селу Гргуре код Блаца. Војиновић је предлагао муњевиту акцију, а Пећанац да буде изабран за вођу, па тек тада акцију.

Пошто је Војиновић наставио ратовање, Пећанац му се придружио. Своје одреде Пећанац води против Бугара код села Петровац у околини Лесковца, али је ту био поражен и изгубио је доста својих војника.

Одреди Косте Пећанца марта 1917. нападају Куршумлију и после победе улазе у град где народ кличе Кости Пећанцу и његовим четницима.

Бугари предузимају још жешћу офанзиву крајем маја 1917. на читаву Топличку територију, а Пећанац се повлачи са својим четницима. Бори се за Пећ, Метохију и Санџак. Оставља самог Косту Војиновића бугарским потерним одељењима, а овај да не би пао жив Бугарима у руке извршава самоубиство.

Након рата, Коста Пећанац учествује у гушењу Арбанаске побуне на Косову, а једно време ради као изасланик пуковске коморе. Изабран је за вођу удружења србских четника „Петар Мркоњић“ у априлу 1932. које се супротставља владајућем режиму.

Долази до подела у четничкој организацији, па тако један број се издваја и формира „Удружење старих четника“, на челу са Илијом Трифуновићем Бирчанином. Пећанац остаје веран монархији и ради на омасовљавању свог покрета.

Улога војводе Косте Пећанца у Другом светском рату је веома компликована и у већини случајева оцјене су о њему дате вруће главе са пуно субјективности зависно од аутора. Неки аутори га кују у звезде док га други називају издајником, средње умерених изјава када је рећ о војводи Пећанцу нема. Због свега овога ја ћу овај пут прескочити део биографије војводе Миловановића који се односи на раздобље Другог светског рата јер тренутно покушавам да заокружим четништво од 1903. године до краја Првог светског рата, те ћу тако улогу војводе Пећанца у Другом светском рату оставити за неко будуће време, за неку другу тему.