Црни Ђорђе је потпуно неочекивано прешао у Аустрију с оружјем, златом и Грцима. Разочаран, напустио је Србију октобра 1813. године, у друштву грчког митроплита Леонтија и Недобе, које је сматрао за највеће виновнике пропасти устанка. После његовог одласка, Србија је спаљена, део народа одведен у ропство, а Србска црква се нашла у још тежем положају него за време дахијске управе, сада још више подчињена Грцима.
Постоје различите приче око Вождовог изласка из Србије, укључујући омамљивање и насилан прелазак, јер Хетерија је преварила Вожда да напусти Србију, којој је касније тајно и приступио! Уосталом, сам Црни Ђорђе је признао, да му је гроф Ивелић 1812. године донео писмо од руског цара, у коме стајало, да је царска воља и наредба, да Вожд остави Србију, како би Турци ушли, а цар ће после послати војску да ишћера Турке из Србије.
Грчке интересе представљао је Фанар кроз руску политику на Балкану, о чему пише и француски академик Сен Рене Таљандије, у књизи „Србија у деветнаестом веку“. Отуда, не може се прескочити значајна улога рођеног сплеткароша митрополита Леонтија, који у писму из Кишињева, 1817. године, обавештава кнеза Милоша о Карађорђу: Курјак је био и курјак оће да умре. Нема Србина који ће желити да види јоште једен пут такога издајника и крволока серпскаго, и који согласи с њему. Он је горе издајник и Циган а не Србин.[1]
Леонтије је као турски и фанариотски шпијун, од самог почетка устанка гледао како да поново подјарми Турцима побуњену рају, па је Србљима претио да ћеду сви врућим гвожђем на челу бити жигосани от Турака, ако мусахила и пашу међу се не приме и Турцима се не окрену. Путујући широм Србије, овај фанариота је говорио народу да им је „сада горе него под Турцима. „Под Турцима сте плаћали, али бар нисте војевали, а саде и плаћате и војујете и кулучите”. Судбоносне 1813. године, он лично, и преко својих ухода, ширио је лажне вести како је „Карађорђе болујући у Тополи умро“. Да Светог Краља кивот шкрипи, а то је знак да Србија ове године мора пропасти”. Уместо да, по личном налогу Карађорђа, наложи молебан за победу србског оружја, фанариота Леонтије је на крају сваке службе заједљиво додавао: Да ће Господ спасти онога, који има лађу, да се у Немачку преко Дунава превести може.
Отуда, књаз Милош је исправно схватио важност духовне власти србских архијереја. Заједно с архимандритом Мелентијем Павловићем, донео је 1816. године Уредбу за свештенство, која је ограничила злоупотребе и похлепу грамзивих грчких владика у Србији. Њима је Скупштина забранила да иду у народ и прикупљају димницу. Одређена им је стална годишња плата и установљене таксе за обављање богослужбених чинова, док је данак патријарху почео исплаћивати из државне касе.
Још у време Првог устанка, основано је тајно друштво Хетерија са седиштем у Одеси а предводници овог свејелинског покрета били су Грци, који су заузимали висока места у руској дипломатији и у војној хијерархији. Новојелинска струја хетерије, имала је своје приврженике не само у Русији, него у Немачкој, Француској, Швајцарској, па чак и далекој Америци. Филики Етерија је била тајна организација 19. столетја, чији је циљ био стварање независне грчке државе.[2]
Чланови друштва су, углавном били фанариоти из дунавских кнежевина, Русије уз локалне грчке вође. Друштво је покренуло локални грчки рат за независност у пролеће 1821. године. Рат је вођен оружано уз помоћ Русије, Велике Британије, Француске и осталих европских сила. Завршен је 1832. године коначним признавањем Грчке (двојне) државе, која пре тога никада у историји није постојала!
Филики Етерија је била под јаким утицајем масонерије, а њене вође су називали „невидљива моћ”. Од самог почетка она је била обавијена мистеријом. Њени чланови су били и значајни странци, као на пример руски император Александар I, који је до руског престола дошао завером и оцеубиством.[3] М. Ласкарис и В. Ћоровић кажу, да је Карађорђе и раније имао веза са грчким локалним покретима и да је био познат у круговима њихових родољуба. Још за време Првог устанка, Црни Ђорђе потпао под утицај хетериста, поверивши Петру Ичку дипломатију, а Родофиникину сина Алексу да га васпита и научи грчки.
Јаков Ненадовић се са Карађорђем налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. Том приликом Миловановић и Пљакић су прислушкивали разговор између Карађорђа и грофа Ивелића, који је разоткрио тајне односе с руском, а уствари грко-цинцарском дипломатијом. Присутни Јаков Ненадовић је тада замерио Карађорђу, што није обратио пажњу на тако провидну интригу хетерије.
Вожд дошао у додир с вођством Хетерије 1816. године, док се налазио у Петрограду, у аудијенцији код цара Александра I. Овде га је с идејама Хетерије упознао гроф Јоанис Каподистријас, руски министар иностраних послова. Онда је Карађорђа преузео хетериста Ђорђе Олимпија, звани „капетан Јоргаћ”.[4] Он је тајно увео Црног Ђорђа у кућу принца Константина Ипсилантија, где је примљен у хетерију, уз заклетву да ће радити на ослобођењу ришћана.
Карађорђе је имао састанак у Петрограду, с Ипсилантијем и представницима Влашке и Молдавске, махом Грка, у подземној одаји палате кнеза Пашкова. Говорило се грчки, а користила тајна хетеријина азбука. Имена учесника била су дата по измишљеним псеудонимима. Црни Ђорђе је добио псеудоним Матропулоки – Црна птица. После надахнутог говора Јоргаћа, за вођу балканског устанка изабран је Карађорђе. Хетеристи су много полагали на Карађорђа као вођу револуције од репутације, у Србији и на Балкану.
За тајни повратак Вожда Србију, заменик руског конзула и хетериста у Јашу, дао је новац и пасош на име руског племића Михајла од Леонарда, с мотивом одласка на лечење. У пратњи Карађорђа ишли су Грци: Јоргаћ и Наум Крнар. Хетериста Наум Крнар је упућен Карађорђу као тумач и главна веза између Карађорђа и Хетерије. Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, као његов анђео хранитељ или анђео смрти, у складу с интересима Хетерије.
Не само да су контролисали Црног Ђорђа, већ су фанариоти хетеристи претили и радили о глави и Милошу Обреновићу, јер није прихватао налоге Хетерије, да Србија буде „топовско месо“, па се није укључио у грчки устанак у Влашкој, иако је редовно откупљивао грчко робље. У Трговишту је 1821 године убијен Тудор Владимереску, јер није хтео да пролива влашку крв за Грке. Хетерија је учествовала у убиству и самог руског цара 1802 године, па зашто не би убила Црног Ђорђа?
За убиство Вожда перфидно је окривљен читав србски народ! Његово убиство је вешто подметнуто кумовима, који су дали троструку веру Црном Ђорђу! Вујица Вулићевић, војвода Радич и Милош Обреновић, нису имали ама баш никакав рационалан мотив, да убију свог политичког противника, који је после неуспешних преговора од читавих девет сати, сутрадан требао да напусти Србију!
Али, необављен посао никако није одговарао онима који су и послали Вожда у Србију! За Хетерију је Црни Ђорђе био признати ауторитет, који је требао да окупи Србе и Влахе, како би они послужили као „топовско месо“ у остварењу циљева Хетерије. Само, Вожд није испунио договорено, па је постао непотребан баласт кога се требало ослободити, у циљу остварења зацртаних планова.
приредио С. Филиповић, из књиге „Нови Фанар“ Срђана Новаковића
https://vaseljenska.net/2020/08/29/vozda-je-ubila-heterija/://